Pojmovnik hrane, kuhinja i namirnica

Rečnik/rječnik hrane, kuhinja, namirnica i načina pripreme hrane.

Zaboravite na traženje brojeva telefona restorana za kućnu dostavu! Povezali smo restorane na Internet i oni sada mogu primati i odgovarati na vaše narudžbine na ovome sajtu. Ovaj servis je besplatan za vas, a hrana košta isto kao kod naručivanja telefonom ili čak i manje!


A

ajkula
Riba čija su staništa mora i okeani. Njihovo meso se koristi za pripremu različitih specijaliteta. Najčešće se pripremaju fileti od ajkule. Poznato je da ajkulino ulje ima lekovito dejstvo i njegova primena je širokog spektra.

ajsberg
Ajsberg ili ledena salata se gaji preko 20 godina. Svoj naziv je dobila po ledenom bregu, jer se transportovala širom SAD-a u drvenim kutijama pokrivena ledom. Može se opisati kao mešavina kupusa i zelene salate, blaga i hrskava i ima posebnu slast. Može se jesti sa ili bez preliva.

ajvar
Specijalitet balkanske kuhinje koji spada u salate. Pravi se od crvene ljute ili ne ljute paprike. Ime potiče od turske reči havyar, što znači usoljena, slana riba i deli etimologiju sa kavijarom. Pravi se na jesen, prema recepturama naših baka, a koristi se tokom cele godine.

alge
Alge su fotosintetske biljke koje žive u vodi. Zovemo ih i morska trava, a koriste se često u ishrani, kozmetici itd. Spadaju u red zdravih namirnica jer su prirodan izvor joda, a sadrže i kalcijum, proteine i veliki broj vitamina, pa samim tim utiču na normalizaciju funkcije i rada metabolozma.

alkohol
Alkohol je hemijsko jedinjenje koje se nalazi u alkoholnim pićima. Nastaje u procesu alkoholnog vrenja iz voćnih šećera. Alkohola pića se u mnogim kuhinjama koriste u pripremi samih jela a naravno i sam obrok često ne može da protekne bez adekvatnog pića, najčešće kao aperitiv pre glavnog jela ili čaša vina posle obroka.

američko
Američka kuhinja predstavlja spoj različitih uticaja uglavnom evropskih tradicionalnih kuhinja a odlikuje je jednostavnost i visoka kalorijska vrednost hrane. Najpoznatija su jela sa roštilja, burgeri, palačinke, pite i kolači.

ananas
Tropsko voće koje se jede sveže ili konzervirano. Najčešće se koristi u pripremi voćnih salata, deserta, voćnih sokova i koktela. U nekim kuhinjama koristi se i u pripremi za jela od mesa.

anis
Biljka koja potiče iz Egipta i Male Azije, aromatičnog mirisa. Koristi se kao začin u pripremi hrane mediteranske i bliskoistočne kuhinje, najčešće u pripremi poslastica. Takođe, koristi se i kao prirodni lek u lečenju organa za varenje, protiv kašlja, otklanja nesanicu...

arabijata
Sos pripremljen od paradajza, belog i crnog luka, bosiljka, crvene paprike, crvenog vina, bibera, limuna, maslinovog ulja i peršuna. Uglavnom je ljut. Služi se kao sos uz paste, najčešće špagete.

argetinsko
Argentinska kuhinja je pravi raj za gurmane. Kuhinja godinama oblikovana uticajem španske, italijanske i francuske kuhinje. Najomiljenija hrana argetinske kuhinje je meso, pripremljeno na različite načine, a tu su i raznovrsne poslastice i svetski poznata vina.

aronija
Aronija ili sibirska borovnica je bobičasto voće i poreklom je sa istoka Severne Amerike. U ishrani i kao prirodni lek prvi su počeli da je koriste Severnoistočni Indijanci. Zbog sadržaja antociana, vitanima A, B, i C danas se koristi kao lekovito sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Plodovi aronije prerađuju se za sokove, kompote, marmelade i džemove, koriste se sveži, sušeni, a mogu i zamrznuti.

artičoka
Biljka bogata folnom kiselinom, vitiminima C, K i B, gvožđem, kalcijumom, fosforom i magnezijumom. Svrstava se u vrhunsku deliciju, a koristi se u receptima raznih jela mnogobrojnih kuhinja. Takođe, koristi se i u medicinske svrhe.

avokado
Avokado je tropsko voće koje obiluje vitimanima E i B. Najčešće se koristi u pripremi salata i vrlo je zastupljen u kineskoj kuhinji. Od avokada se priprema i namaz gvakamole.

azijsko
Najpoznatiji predstavnici azijske kuhinje su japanska, kineska, tajlandska, indijska i vijetnamska kuhinja. Azijsku kuhinju karakterišu jaki ukusi i mirisi; upotreba velikog broja začina i kombinacija raznovsnog povrća i voća. U našoj zemlji su najpopularnija kineska i japanska jela.


B

badem
Badem je drvo iz porodice ruža, u ishrani se koristi plod i seme biljke. Badem je izuzetno bogat belančevinama, vitaminom E, monozasićenim mastima i mineralima naručito magnezijumom i kalijumom. Pored toga što je među najomiljenijim grickalicama obilato se koristi u pripremi kolača, torti i drugih poslastica a značajno mesto ima i u azijskoj kuhinji naručito u kineskim jelima.

bakalar
Bakalar je morska riba poreklom iz hladnih mora severnog Atlantika. Izuzetnog je ukusa i veoma je zastupljen u ishrani, naručito u španskoj kuhinji. Jetra bakalara se koristi za proizvodnju ulja i obiluje vitaminima A i D a naručito omega 3 masnim kiselinama. Meso balakara je niskokalorično a budući da obiluje proteinima odlična je zamena za meso domaćih životinja.

baklava
Poslastica koje se priprema od tankih kora. Baklava se najčešće piprema sa orasima, mada fil može biti i sa makom, pistaćima, bademom ili sa višnjama. Baklava je orijentalni kolač mada je prisutna i u grčkoj kuhinji i u kuhinjama u regionu. Najčešće se pirprema tako što se peče u rerni posle čega se preliva sirupom. Servira se hladna, na tacni i uglavnom se parčići seku u obliku romba.

balzamiko
Balzamiko (Aceto balsamico) je sirće od grožđa karakterističnog blago kiselog i slatkastog ukusa. Ime potiče od reči balzam budući da se nekada ovo sirće koristilo za lečenje bolesti. Balzamiko sirće je bogato antioksidantima i ima visoku nutritivnu vrednost. Koristi se u pripremi salata i kod kuvanja hrane.

bambus
Bambus je drvenasta višegodišnja biljka iz porodice trava. U ishrani se koriste mladi izdanci koji su bogati vitaminom B1. Najviše je zastupljen u indijskoj, japanskoj i kineskoj kuhinji. U jelima se često pojavljuje u kombinaciji sa pečurkama i kiselo slatkim sosom.

banana
Banana je jednogodišnja zeljasta biljka čiji se plod koristi u ishrani. Najviše banana se uzgaja u Indiji i u državama Latinske Amerike. Banane sadrže puno vitamina A, B6 i C, folnu kiselinu, kalijum, magnezijum, vlakna... Zbog nebrojano mnogo pozitivnih uticaja na zdravlje ljudi i lepog ukusa banana je jedna od omiljenih namirnica i često se koristi u ishrani i u pripremi hrane. Mnoge torete i kolači u svom receptu imaju bananu, dok je naravno banana pogodna i za pirpremu voćnih kupova, šejkova i sl.

banana split
Poslatica koja se priprema od sladoleda i banane. Banana se preseče na pola po dužini, postavi se na tanjir i zatim se doda sladoled, šlag i preliv po želji. Najčešće se koristi sladoled od vanile, čokolade i jagode.

batak
Proizvod od pilećeg mesa koji se koristi u mnogim kuhinjama uz veliki broj različitih načina za pripremu. Najčešće se batak pohuje ili se sprema na roštilju dok batak punjen najčešće kačkavaljem, šunkom i šampinjonima predstalja pravu sočnu poslasticu.

bečka šnicla
Bečka šnicla je poznata kao austrijsko tradicionalno jelo, ali postoji mogućnost da je nastala u severnoj Italiji, a da se recept tek kasnije pojavio u Beču. Prema originalnom receptu, prava bečka šnicla se pravi isključivo od čistog telećeg mesa, mada se često prave i od nekog drugog mesa, npr. piletine ili svinjetine. Meso se seče na izuzetno tanke šnicle, koje se potom umaču u brašno, jaje i prezle, a zatim prže. Kao prilog uz ovu šniclu najbolje ide krompir.

bela vešalica
Bela vešalica je kremenadla bez kostiju koja se seče po dužini i peče u tiganju ili na roštilju. Meso je pre pečenja potrebno još i izlupati čekićem i usoliti. Servira se uz salatu od povrća, najčešće uz crni luk i paradajz.

belance
Kulinarstvo se ne može zamisliti bez jaja. Jaja su izuzetno hranljiva pa ne čudi što se na jutarnjoj trpezi često može pronaći jaje na oko, omlet ili kuvano jaje. Belance sadrži visok procenat proteina i za razliku od žumanaca možete ih pojesti koliko god hoćete u jednom obroku. Belance se služi kao predjelo, ima ga u glavnim jelima, salatama a posebno mesto zauzima u pripremi mnogobrojnih kolača, torti i drugih poslastica.

beli luk
Beli luk je začinsko bilje. Koristi se u gotovo svim kuhinjama a primenu nalazi i u lečenju mnogih bolesti. Od davnina je poznato da je beli luk izuzetno dobar po zdravlje zbog svog antibakterisjkog delovanja i budući da se koristi kao lek za gotovo sve bolesti u narodu mu se pripisuju čak i magijske osobine.

belo meso
Pileće meso koje se najbrže sprema i od koga se može pripremiti najviše različitih jela je belo meso. Belo meso se najčešće priprema tako što se pohuje ili peče na roštilju, sastavni je deo salata i mnogih laganih predjela i glavnih jela. Belo meso se obilato koristi u domaćoj kuhinji i u kuhinjama u regionu.

bešamel sos
Bešamel sos je jedan od najpoznatijih sosova italijanske kuhinje. Mnogi ga zovu i beli sos. Osnovu ovog sosa čine: buter, brašno i mleko. Uglavnom se služi kao prilog uz testeninu, povrće i meso. Takođe se koristi kao preliv za lazanje, musaku i mnoga druga jela. U zavisnosti od recepta, u ovaj sos se dodaju razni začini, ali najpoznatiji začin po kome je ovaj sos prepoznatljiv je muskatni oraščić.

bezalkoholno
Naziv za grupu pića koja u sebi ne sadrže alkohol. U ishrani i u pripremi hrane se često koristi voda, razne vrste napitaka od svežeg voća, šejkovi i sokovi; dok se uz desert uglavnom servira kafa, čaj, topla čokolada i sl.

biftek
Biftek je jedno od najpoznatijih jela u celom svetu, pa se često kaže da ne postoji mesto na svetu u kome ne možete da pojedete dobar biftek. Kada čujete reč biftek. znate da se radi od najkvalitetnijem i najfinijem goveđem mesu. Najbitnije je da pre pečenja odstoji par sati u marinadi, kao i da se dobro ocedi. Može se spremiti na različite načine: dobro pečen, manje pečen, krvav, kao i u različitim sosovima, kako ko voli. Uz biftek se odlično slaže kvalitetno crno vino.

biljni sir
Biljni sir je sir biljnog porekla, koji često služi kao zamena za mlečni sir. Uglavnom se koristi za pravljenje posnih obroka, pica i drugih specijaliteta. Vrlo rado ga koriste vegetarijanci i vegani, a ljudi koji poste kažu da je odlična zamena za mlečni sir. Najpoznatiji biljni sir je tofu sir od soje, ali postoje i mnoge druge vrste.

blitva
Blitva je dvogodišnja biljka iz familije loboda, koja je često prisutna u čovekovoj ishrani. Ona je izuzetno korisna biljka koja podiže imunitet i koncentraciju, jača kosti, čuva mozak, otklanja nervozu, možemo reći da utiče na celokupno čovekovo zdravlje. Priprema se slično spanaću, kuva se sa krompir, koristi se za savijanje sarmi, a kada je mlada, od nje se može napraviti odlična salata. U narodnoj medicini listovi blitve se koriste kao lek, a takođe su i odličan izvor antioksidanata i vitamina c.

bolonjeze
Možemo reći da je bolonjez sos najpoznatiji italijanski sos za testeninu. Originalni recept potiče iz Bolonje. Osnovu ovog sosa čine mleveno meso i paradajz, ali se dodaju i drugi sastojci poput šargarepe, luka i raznih začina. Ovaj sos se koristi kao preliv za pice, lazanje i mnoge druge specijalitete italijanske kuhinje.

boranija
Boranija je veoma hranljiva vrsta povrća koja pripada rodu mahunarki. Postoji mnogo različitih vrsta boranije, a neke od najpoznatijih su: tiber, nerina, lodi, italijanska boranija, šumadinka i mnoge druge. Od proleća do jeseni se može naći sveža, a tokom cele godine zamrznuta. U ishrani se koristi tako što se kuva, sa povrćem, sa mesom ili bez mesa, a može i da se peče. Ovo povrće je izuzetno zdravo, jer sadrži puno gvožđa, različite vitamine, biljna vlakna, belančevine i proteine.

borovnica
Biljka čiji se zreli plodovi koriste kako za pripremu sokova, džemova, kompota, tako i u medicinske svrhe. Prirodni lek koji se koristi u borbi protiv malokrvnosti, takođe je i prirodni izvor antioksidanasa, usporava starenje i poboljšava vid.

bosiljak
Mnogi smatraju da bosiljak potiče iz Indije, ali da su za njega znali i Egipćani pre više od 5000 godina. Ima prijatan, aromatični miris, pa se često koristi kao začin. Izgledom podseća na list nane. Ima veoma jaka antibakterijska svojstva, pa se koristi i kao lek protiv raznih bakterija. Pomaže kod bolova u zglobovima, a ima i antikancerogeno dejstvo. U ishrani se koristi kao dodatak jelima od krompira, mesa, raznih testenina, a takođe se koristi i kao dodatak pri spremanju raznih sosova.

brancin
Ovo je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih morskih riba, koju drugačije zovemo i morska grabljivica. Uglavnom živi na dubinama do petnaest metara, ali se nekada može naći i u dubljim predelima. Može da naraste do jednog metra u dužinu, a da dosegne težinu do čak četrnaest kilograma. Često je prisutna na meniju obožavalaca mediteranske kihinje. Sprema se tako što se uglavnom peče u rerni uz krompir, spanać ili blitvu, sa dodatkom mnogih začina poput mirođije i peršuna, koji joj daju savršen ukus. Uz takvo jelo se najbolje slaže dobro belo vino.

brazilsko
Brazilska kuhnja je sačinjena spojem tri kulture. Brazilska kuhinja je bogata raznovrsnim specijalitetima, a tradicionalna jela - fežoada, akaraže, govedina na roštilju, kao i piće kajpirinja su omiljeni među stanovnicima Brazila. Namirnice koje se najčešće koriste u jelima su kokos, tropska palma i manioka, crni pasulj, govedina, svinjetina i morski plodovi. Poznato je da kafa, napitak koji vole sve nacije i pripremaju na različite načine, potiče iz Brazila.

breskva
Voće koje potiče iz srednje Azije, naziva se još i praska ili šeftelija. Plod breskve uglavnom se koristi svež, a može se koristiti i sušeni. Od ploda breskve najčešće se prave sok, kompot i džem. Breskva se zbog svog sastava koristi i kao prirodni lek. Zbog sadržaja velikog procenta vode, vitamina i minerala pomaže u čišćenju organizma, čišćenju masnih naslaga u krvnim sudovima, pospešuje razvoj kostiju kod dece. Sveže breskve se koriste kao obloge kod opekotina ili problema sa kožom, a u kozmetici se koristi za poboljšanje kvaliteta kože.

brokoli
Ovo povrće pripada porodici kupusa, a izgledom podseća na karfiol. Spada u jednu od najzdravijih namirnica na svetu. Sadrži dvostruko veću količinu vitamina c nego pomorandža. Pored vitamina c, sadrži i mnoge druge vitamine, minerale, vlakna, a ima i velika antikancerogena svojstva. U ishrani se koristi sirov ili kuvan kao prilog uz neko jelo, a može se i peći kao dodatak uz meso ili neko drugo povrće. Kada se kuva, treba voditi računu da se kuva tek nekoliko minuta koliko je potrebno da omekša, kako ne bi izgubio hranljiva i lekovita svostva.

brusketi / bruskete
Italijansko predjelo koje se priprema od francuskog hleba i različitih sastojaka, zapečeno u rerni ili sa svežim namirnicama. Obavezni i osnovni sastojci pored hleba su beli luk, maslinovo ulje, svež bosiljak, so i biber. Pored osnovnih sastojaka postoji dosta različitih varijanti za pripremu ovog predjela, a kao najčešći sastojci pojavljuju se pršuta, mocarela, parmezan, paradajz, paradajz sos. Pored Italije, brsketi se rado konzumiraju u svim delovima sveta.

brusnica
Brusnica je grmolika biljka sa crvenim plodovima, koji se često koriste u ishrani. Plodovi brusnice su veoma zdravi za ljude, a i za životinje, koje u šumama rado jedu ove plodove kada dođu do njih. Može se jesti sveža, ali se uglavnom koristi sušena brusnica. Sušena brusnica se jede poput suvog grožđa, a od nje se često spremaju i čajevi. Izuzetno je zdrava i utiče na celokupno zdravlje čoveka, a najviše na bakterije urinarnog trakta, kao što je npr. ešerihija koli.

bubrezi
Mogu biti pileći, svinjski, juneći, teleći… Veoma je važno da se dobro očiste pre spremanja, kako bi se uklonili neprijatni miris i masnoća koja ih okružuje. Najbolje je potopiti ih u hladnu vodu i nekoliko puta promeniti vodu. Mogu se peći na roštilju, ali se najčešće spremaju tako što se prže naglo na vrelom ulju, kako ne bi potamneli i otvrdli. Po želji se služe uz pečurke, u umaku od senfa ili u nekom drugom sosu.

bukovača
Bukovača je ukusna jestiva gljiva, koja je često rasprostranjena u ishrani čoveka. Za njeno gajenje nisu potrebni neki posebni uslovi, može se gajiti i u zatvorenoj prostoriji, samo je potrebno da bude mračna i dezinfikovama. Ova gljiva je bogata proteinom, vitaminom b i molekulima koji utiču na smanjenje holesterola i usporavaju razvoj raznih bolesti. Najukusniji deo bukovače je šešir, koji kada se spremi podseća na šniclu, i izgledom i ukusom. Takođe se može spremati i sa jajima ili povrćem, a neretko je sastavni deo raznih pica. Kao prilog, uz bukovače najbolje idu pirinač i soja sos.

bundeva
U narodu je poznata i pod nazivima golica i tikva. Gaji se zbog ploda i semenki. Plod može težiti i preko deset kilograma, a od njega se prave raznovrsna jela: pite, čorbe i supe Od semenki se pravi ulje, a mogu se i sušiti i jesti osušene. Plod se može i peći i jesti tako ispečen kao poslastica. Naravno, pored toga što je ukusna, ne treba zaboraviti ni njenu lekovitost. Ona je bogata omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama, koje povećavaju energiju organizma, a deluje i protiv šećernih i mnogih drugih bolesti.

burek
Burek je pita koja se sprema od lisnatog testa. Uglavnom se puni sirom, mesom ili povrćem. Burek se uglavnom jede za doručak i to najčešće uz jogurt. Burek je jelo turskog porekla i popularan je u celom regionu. Iako je burek pecivo koje se sprema već mnogo vekova unazad on ne gubi na svojoj popularnosti i u modernom vremenu postoje varijante bureka sa pica nadevom, kačkavaljem, piletinom i sl.

burger
Smatra se da je prvi burger nastao u Americi. Postoji puno priča kako je nastao, a jedna od najpoznatijih je da je gost jednog restorana bio u žurbi i insistirao je da mu stave šniclu od mlevenog mesa između dve kriške hleba i tako je rođen prvi burger. Kasnije su svi počeli da prave burgere, jer su ljudi stalno u žurbi, pa im odgovara hrana za poneti. Pored običnog burgera, koji se najčešće pravi od goveđeg, svinjskog ili pilećeg mesa, postoje i druge vrste burgera, kao npr. čizburger, koji pored mesa sadrži i sir.

burito
Burito je karakteristično jelo meksičke kuhinje sačinjeno od tortilje koja se uvija kao palačinka, napunjena nadevom. Nadev uglavnom čine meso, pasulj, sir, salata i salsa. Ovo je najčešća varijanta pripreme burita, pored ove, postoji još mnogo različitih kombinacija za pripremu, kako sa mesom, tako i na vegetarijanski način. Iako potiče iz Meksika, burito je poznat i prihvaćen svuda u svetu.

but
But je mišićno tkivo sa predela zadnjnih nogu domaćih životinja. U ishrani se najčešće koristi goveđi i svinjsku but. Meso od buta se koristi u mnogim kuhinjama i najčešće se puni, marinira, peče i sl.

butkica
Svinjski but, uglavnom dimljen, pripremljen na različite načine. Najčešće se priprema tako što se dobro prokuva u slanoj vodi i služi sa barenim krompirom. Koristi se i u pripremi domaćih jela poput pasulja, podvarka ili slatkog kupusa. Naravno, zapečena butkica u rerni sa prilozima, najčešće krompir, je specijalitet koji se rado priprema u različitim kulturama. Pored svinjskog buta, na trpezi se mogu naći još i teleći i jagnjeći but pripremljeni na različite načine.


C

caciki
Caciki je vrsta salate, koja je tradicionalni specijalitet u Grčkoj. Osnovu ove salate čine krastavac, so, jogurt, beli luk i maslinovo ulje, a po želji se mogu dodati razni začini i limunov sok. Krastavac se opere, iseče i ostavi da odstoji, kako bi pustio sok, a nakon toga se prelije jogurtom, maslinovim uljem, limunovim sokom i naseckanim belim lukom. Ova salata se služi ohlađena kao posebno jelo ili kao dodatak raznim jelima, sendvičima i girosima.

celer
Celer je dvogodišnja zeljasta biljka iz familije štitonoša. U ishrani se koristi koren ove biljke. On se uglavnom kuva, ali se može jesti i svež. Često se koristi prilikom spremanja domaćih supa i čorbi od povrća. Takođe, može se dodatim drugom voću i povrću prilikom ceđenja soka. Koren celera sadrži puno magnezijuma i eteričnih ulja, pa je dobar za smirivanje nervnog sistema. Od njega se može napraviti i čaj, koji je delotvoran protiv reume.

cezar salata
Cezar salata je jedna od najpoznatijih salata na svetu. Iako mnogi misle da je ime dobila po Juliju Cezaru, ona je dobila ime po Cezaru Kardiniju, italijanu koji ju je osmislio. Osnovu ove salate čine: zelena salata, piletina, krutoni ili parčići tost hleba, maslinovo ulje, slanina i beli luk. Naravno, u zavisnosti od recepta, ovi sastojci mogu da variraju, ali je osnova ista. Cezar salata spada u obrok salate, jer sadrži puno hranljivih sastojaka, pa se često konzumira kao ceo obrok.

cimet
Cimet je začin koji se najčešće koristi u kulinarstvu, kao začin, kako u slanim, takoi u slatkim jelima, ali i napicima. Postoje dve vrste cimeta - cejlonski i kasija. Ksija je tamnija i jeftinija vrsta, sa oštrijim ukusom. Ova vrsta se uglavnom nalazi u ponudi kod nas. Cejlonski cimet je svetliji i prijatnijeg i finijeg ukusa. Gaji se u većini vlažnih i tropskih krajeva, a poreklom je sa Šri Lanke. Pored kulinarstva, koristi se i u medicinske svrhe. Odličan je izvor kalcijuma, mangana, cinka, vitamina C i K.

crevca
Crevca na žaru su specijalitet sa roštilja koji se rado konzumira u našim krajevima. Crevca se nakon pripreme za spremanje kuvaju u posoljenoj vodi, zatim se peku na roštilju. Važno je koristiti ćumur, jer samo tako imaju pravi ukus. Peku se dok ne požute i dok ne postanu hrskava. Služe se sa crnim lukom.

crni luk
Crni luk potiče sa prostora srednje Azije. Gaji se svuda, a najbolje uspeva na rastresitom i ne previše humusnom tlu. Bogat je vitaminima A, C, B, mineralima kalijumom, kalcijumom, natrijumom, magnezijumom i gvožđem. Crni lik poboljšava rad srca, snižava krvni pritisak, deluje na disajne organe, pa se koristi kao narodni lek. Odličan je za dijabetičare i pomaže kod prehlade i gripa. U kulinarstvu se koristi u brojnim specijalitetima u svim kuhinjama sveta, kao dodatak jelima, ali i kao salata.

crnogorsko
Crnogorska kuhinja razvila usled uticaja drugih kuhinja, a zahvaljujući geografskom položaju. Značajnu ulogu imale su italijanska, turska, mađarska, mediteranska kuhinja, ali i kuhinja kontinentalne evrope. Jela koja se rado pripremaju su priganice, smočani kačamak, musaka, ćufte, raštan, razne pite, ali i ćevapi, sarme, baklave. Riba, meso, morski plodovi su često na meniju u mestima na obali mora. Najpoznatiji crnogorski specijalitet je njeguška pršuta.

crveni sos
Crveni sos je sos koji se priprema od paradajza. Služi kao sos za ćufte ili sos za jela od mesa poput piletine, teletine, svinjetine. Priprema ovog sosa: propržiti malo brašna na puteru ili ulju, doda se sok od paradajza i voda i kuva dok ne proključa. Na kraju dodati malo šećera i soli, po ukusu.

cvekla
Cvekla je vrsta povrća iz familije loboda. Ona je karakteristične crvene boje, koja potiče od proantocijanidina, koji ima veliko antikancerogeno dejstvo. Izuzetno je zdrava, dobra je za jetru i pluća, a poznato je i njeno dejstvo kod problema sa anemijom. Takođe, ona utiče i na regulisanje povišenog krvnog pritiska. Može se jesti sirova, kuvana ili kisela. Najčešće se jede kao salata, ali se često koristi i u pripremi sveže ceđenih sokova. Za ceđenje sokova, uz cveklu se odlično slažu jabuka, šargarepa, limun i med.

cheese cake / čizkejk
Poslastica koja se sastoji od dva ili više slojeva. Najdeblji sloj je napravljen od mešavine svežeg mekog sira, jaja i šećera, a donji tanji sloj od lomljenog keksa ili tankog testa. Često se kao gornji sloj stavlja voćni preliv. Sprema se pečen ili nepečen, a služi hladan za desert.


Č

čaj
Čaj je topli napitak popularan u mnogim zemljama. Kao sastavni deo svakodnevnice koristi se kod nas, u Rusiji, Engleskoj, zemljama Bliskog istoka, Kini… Čaj se dobija od raznih vrsta biljaka. Za pripremu koriste se kako cvetovi nekih biljaka, ali tako i listovi, a ponekad i cele biljke. Veoma su popularni voćni čajevi koji se dobijaju prelivanjem voća (uglavnom sušenog ili kandiranog) toplom vodom. Čaj se tradicionalno priprema sa toplom vodom, ali se u mnogim zemljama stavljaju razni dodaci poput mleka, ruma, cimeta, šećera… S obzirom da se priprema od biljaka, čaj ima veoma lekovita svojstva, pa se tako koristi za lečenje gotovo svih bolesti.

čeri paradajz
Čeri paradajz je minijaturni paradajz koji je dobio naziv zbog svoje veličine. Oblika je i veličine kao krupnija višnja. Najčešće se konzumira u jelima i salatama, ali i za dekoraciju hrane.

čičoka
Čičoka je biljka koja izgleom podseća na đumbir, a ukusom na nedopečeni lešnik. Priprema se kao krompir - kuvanjem ili pečenjem, ali se može koristiti i sirova. Bogata je kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima B, C, D i A. Odličan je izvoa esencijalnih aminokiselina.

čili
Čili sos je sos u kome je čili papričica osnovni sastojak. Koristi se kao dodatak jelima od mesa, ribe, povrća, dodatak sirevima, pasulju. Čili papričica potiče iz Meksika i koristi se kao začin i odatak mnogim jelima. Koristi se u svežem ili suvom stanju ili u prahu. Doziranje čilija treba biti umeren, da ne bi prekrio ukus jela uz joke se konzumira.

čizburger
Čizburger je hamburger sa sirom. Priprema se tako što se na meso stavi topljeni sir i sve to ide u lepinju. O dodataka idu kečap, majonez, senf, kiseli krastavci i luk. Čizburger se priprema u gotovo svim restoranima brze hrane širom sveta i veoma je poznat i omiljen.

čokolada
Čokolada je poslastica koja se priprema od kakaa, masti, zaslađivača i drugih dodataka. Vrlo često se priprema sa mlekom u prahu. Pored crne i mlečne čokolade, postoje i bela čokolada i čokolada za kuvanje. Crna čokolada deluje na krvni pritisak i novo glukoze u krvi. Sarži fosfor, kalijum, magnezijum i gvožđe. Najpoznatija i nakvalitetnija je belgijska čokolada. Čokolada se proizvodi u celom svetu i omiljena je poslastica kako kod mladih, tako i kod starih. U kulinarstvu se koristi za pripremu poslastica, ali i za pripremu slanih jela.

čorba
Čorbe se pripremaju u svim kuhinjama sveta. Mogu biti od povrća, sa mesom, ribom, ali u čorbe se može dodati i sir, pavlaka, riža, začini. Recepture su razne i zavise od kuhinje i recepture prema kojij se pripremaju. Služe se uglavnom pre glavnog jela, u nekim kuhinjama posle glavnog jela, ali i kao glavno jelo.

čvarci
Čvarci su srpski specijalitet koji se dobija od slanine svinjetine. Slanina se topi kuvanjem, zatim ocedi i dobijeni komadi se usole. Najbolje je kada se stavlja slanina sa mesom, jer se tada dobijaju mesnatiji čvarci. Čvarci se pripremaju u svim delovima Srbije, ali i okolini. Rado se konzumiraju kao predjelo, ali i za pripremu raznih slanih peciva.


Ć

ćevapi
Ćevapi su specijalitet od mlevenog mesa. Prepoznatljiv znak ovog specijaliteta je to što su valjkastog oblika. Meso koje se koristi za spremanje ćevapa može biti svinjsko, ovčije, pileće, goveđe ili juneće, u zavisnosti od zemlje do zemlje, kao i religije. Najčešće se peku na roštilju, ali se mogu i pržiti u tiganju ili peći u rerni. Obično se služe u somunu ili lepinji. Kao prilog, uz njih se uglavnom služe kajmak i luk, koji su nezaobilazni dodaci uz ovo jelo.

ćufte
Ćufte su jelo pripremljeno od mlevenog mesa, koje je oblikovano u male loptice. Spremaju se tako što se mesu dodaju so i začini, a zatim se od smese naprave male loptice, koje zovemo ćufte. One se najčešće spremaju u sosu od paradajza ili u bešamel sosu, a kao prilog uz njih se obično služi pire krompir. Ćufte mogu biti napravljene i od drugih namirnica, kao npr. ćufte od leblebija, koje su poznate pod nazivom falafel.

ćuretina
Ćuretina je meso od ćurke. Sprema se kao i bilo koja druga vrsta mesa: peče se u rerni ili na roštilju, prži u tiganju, a može i da se kuva. Najčešće se koristi ćureće belo meso, jer sadrži vrlo mali procenat masnoće. Pored standardnih sosova, ćuretina se često sprema u raznim voćnim sosovima, kao što su sos od višanja ili suvih šljiva. Odlična je i ćuretina u belom vinu, koja se sprema tako što se meso proprži i nalije belim vinom, a potom dinsta sa dodatkom raznih začina.


D

dagnje
Dagnje su vrsta školjki koja najčešće živi na stenama. One stvaraju sostveni lepak, kojim su čvrsto u grupama pričvršćene za stene, pa ih je teško odvojoti. Najviše ih ima u blizini zaslađenih voda i na obalama koje nisu izložene udarima velikih talasa. Najčešće narastu do 11 cm, a nekad čak i do 15 cm. U vreme oseke, ljuštura se zatvori, pa takve mogu danima da prežive, čak i na suvom. Mogu se spremiti na razne načine: prže se na maslinovom ulju, kuvaju u pivu, a mogu i da se peku. Ljubitalji italijanske kuhinje ih stavljaju na picu sa morskim plodovima.

desert
Reč desert potiče od francuske reči desservir, što znači očistiti sto. To je poslednji deo obeda, koji ima svrhu da se zasladimo nakon glavnog jela. Može biti od voća, čokolade, pudinga, sa cimetom i slično. U deserte spadaju: torte, kolači, sladoledi, sutlijaši, palačinke, voćne salate i mnoge druge poslastice.

dijetalno
Dijetalno predstavlja pojam koji se odnosi na poseban režim ishrane. Dijetalna ishrana se primenjuje najčešće zbog zdravstvenih problema. Ona obuhvata namirnice koje su lake za varenje, ne opterećuju želudac i druge organe, a utiču i na smanjenje kilaže kod ljudi koji imaju problem sa gojaznošću. U dijetalnoj ishrani treba izbegavati pržena i pečena, slana i začinjena jela. Mogu se jesti lagana, kuvana jela, salate, integralna peciva i hleb, barena jaja, voće, povrće i slično.

dimljeno meso
Pravi se tako što se komad mesa dobro očisti i posoli, a zatim se tako očišćeno i oceđeno okači da se suši na dimu. Koliko je vremena potrebno da se osuši meso zavisi od toga koji komad mesa je u pitanju i koje je veličine. Postoje dva načina dimljenja mesa: topa i hladan. Dimljenjem se pomaže da se hranljivi sastojci mesa maksimalno očuvaju, a i duže mogu da traju. Kada se završi proces dimljenja, meso može da se jede bez neke posebne obrade, a može se dodati kuvanim jelima, npr. kupusu.

dinstano
Dinstanje je proces sličan kuvanju, razlika je u tome što namirnice dobijaju toplotu od vode u kojoj se dinstaju. Namirnice (meso, povrće) se stave u plitku šerpu ili posudu, naliju sa malo vode i poklope, pa se dinstaju na umerenoj vatri. Kada ostane malo vode, nalije se opet i tako nekoliko puta, sve dok namirnice ne postanu dovoljno mekane. Dinstanje je posebno dobro za meso, jer meso koje se polako dinsta neće biti žilavo, za razliku od mesa koje je isprženo brzo na jakoj vatri.

dinja
Dinja je jednogodišnja zeljasta biljka, poreklom iz Azije i Afrike. U ishrani se koristi plod, koji izgledom podseća na loptu. Plod dinje je veoma koristan, sadrži puno vode, kao i vitamine, minerale i folnu kiselinu. Koristi se u gotovo svim zemljama sveta. Najviše se jede sveža, ali može da se doda u kolače, torte, voćne salate, sladoled i slične poslastice.

divljač
Divljač predstavlja populaciju životinja koje žive i kreću se slobodno u prirodi. One se hvataju iz dva razloga, jedan je lov kao izvor zabave, a drugi potreba za hranom. U različitim delovima sveta se love različite životinje, u zavisnosti od vrste i toga koliko je određena vrsta retka. Najpoznatije divljači koje se love su: divlja svinja, zec, fazan, srna i patka. Ovo meso je kvalitetnije i sadrži manje masti od mesa domaćih životinja, ali je žilavije, jer su životinje stalno u pokretu. Od divljači se spremaju razni specijaliteti poput srnećeg gulaša i zečjeg paprikaša.

domaće
Pojam domaće u ishrani predstavlja hranu podneblja u kom živimo. To su specijaliteti po kojima je naša zemlja poznata i koje je malo teže naći u nekim drugim predelima sveta. Balkan je poznat po odličnoj hrani, ljudi koji prvi put dođu u naše zemlje uglavnom se oduševe hranom i pićem. Od domaćih specijaliteta najpoznatiji su: sarma, punjene paprike i musaka, a od pića definitivno rakija. Tu su i razni specijaliteti sa poznatih planina i iz drugih krajeva, poput kajmaka i lepinja sa Zlatibora, komplet lepinja iz Užica, domaćih proja od žitnog i kukuruznog brašna, kao i mnoga druga fantastična jela. U Bosni i Hercegovini su to prije svega ćevapi i mesni specijaliteti uz neizostavne pite.

doner
Doner, ili doner kebab, kako ga najčešće zovemo, je jelo koje je izmislio turski imigrant Kadir Nurman. To je jelo koje se pravi tako što se određena količina mesa sa ražnja iseče i stavi u lepinju. Obično se mesu dodaju razne salate, kako bi ukus bio potpun. Spominju se i neki drugi kao tvorci ovog specijaliteta, ali Kadir je taj koji je prvi osmislio doner. On je 1972. godine u Berlinu postavio tezgu na kojoj je prodavao meso sečeno sa ražnja u lepinji, sa dosta salate između mesa i lepinje. Tako je ovaj speicjalitet ubrzo postao poznat, ne samo u Nemačkoj, već i u čitavom svetu. Po originalnom receptu se pravi od jagnjetine, ali ga mnogi prave i od teletine, govedine, piletine, pa čak i svinjetine.

doručak
Doručak predstavlja prvi obrok tokom dana, nakon prespavane noći. Nutricionisti kažu da on predstavlja najvažniji obrok i da ga zbog toga ne treba izbegavati. Doručak se razlikuje od zemlje do zemlje, pa tako različiti narodi imaju različite namirnice za doručak. U našim krajevima se najčešće jedu pahuljice, prženice, jaja, sendviči, peciva, keks, a uz to se piju jogurt, mleko ili kafa. U Francuskoj se za doručak jedu peciva poput kroasana uz čaj ili kafu, u Nemačkoj hleb sa maslacem ili džemom, dok se u Japanu jede miso supa, pirinač i morski plodovi. Za koji god doručak da se odlučite nećete pogrešiti, ali je veoma važno da dan započnete punog stomaka, kako biste imali dovoljno energije za obaveze koje Vas čekaju tog dana.

dostava hrane
Dostava hrane predstavlja proces naručivanja i dostavljanja hrane na određenu adresu, bez potrebe odlaska u restoran po spremljenu hranu. Postoje objekti koji su specijalizovani samo za dostavu hrane. Dostava hrane podrazumeva posebnu opremu za dostavljanje hrane u vidu ambalaže pomoću koje se održava svežina i toplota hrane, kao i vozila za dostavu hranu. Hrana se najčešće dostavlja motorom ili automobilom.

dostavljač
Dostavljač je radnik dostavnog servisa, čiji je zadatak da naručena hrana stigne na adresu osobe koja ju je naručila. On vodi računa da hrana stigne u celosti, kao i da bude topla i da se ne rasturi ili prospe u toku isporuke. Takođe, njegov zadatak je i da naplati naručenu hranu, ukoliko narudžbina već nije plaćena onlajn, kao i da hrana bude dostavljena u okviru vremena koje je restoran dao kupcu.

dresing
Dresing predstavlja preliv, kojim se prelivaju salate, meso, testenina, kao i mnoga druga jela. To je smesa različitih začina koji su pomešani sa malo ulja, sirćeta, jogurta, limunovog soka, majoneza ili neke druge slične namirnice. Prelivi koji se spremaju na bazi sirćeta, citrusnog soka ili ulja su tečniji, a oni koji se spremaju na bazi jogurta i majoneza su kremaste teksture. Pomoću male količine dresinga ili preliva, jelo će dobiti specifačan i lepši ukus. Postoji puno dresinga koji se spremaju na isti način i po istoj recepturi, pa je pomoću njih lako prepoznatljiv ukus određenih jela, posebno salata. Najpozniti je preliv za Cezar salatu.

dunja
Dunja je jedina vrsta roda “Cynodia”. U ishrani se koristi plod dunje, koji je sličan plodu kruške i jabuke. Može se jesti sirov, a može se koristiti i za spremanje kompota, slatka, džemova i ostalih poslastica. Pored poslastica, često se dodaje i kao prilog mesu, npr. pačetini. Pored ishrane, koristi se i u kozmetičkoj industriji, a dobra je i za lečenje stomačnih problema, posebno kod dece. Dobre su i semenke, jer sadrže vitamin B17, koji ima jako antikancerogeno dejstvo. Čaj od cvetova dunje se koristi za umirivanje kašlja.


Đ

đumbir
Đumbir poseduje jedinstvenu sposobnost čišćenja organizma od svih vrsta toksina. Samim tim štiti od prehlade i gripa, snižava holesterol, pomaže u mršavljenju, deluje protiv raznih upala, štiti od karcinoma, dobar je za rast kose, ali afrodizijak. Đumbir je u stvari prirodni lek za gotovo sve bolesti. Poreklom je iz Kine, ali se koristi i u drugim zemljama. Koren i rizom su u upotrebi. Prijatnog je mirisa i oštrog ukusa, na preseku svetlo žute boje. U kulinarstvu se koristi najčešće u azijskim kuhinjama, ali sve češće i u drugim kuhinjama sveta. Veoma je čest začin kako jelima, tako i desertima i neretko raznim napicima - osvežavajućim ili fermentisanim.


D

džem
Džem je vrsta zimnice, koja spada u voćne poslastice. Sprema se tako što se voće očisti, opere i kuva, najčešće sa dodatkom šećera. Da bi džem bio ukusan i kompaktan, potrebno je koristiti zdrave i zrele plodove voća, koje je neophodno očistiti od koštica i peteljki. Za jednu vrstu džema se koristi jedna vrsta voća, ali se često prave i mešane vrste od više različitih vrsta voća. Džem se najčešće koristi kao dodatak poslasticama poput palačinki, ali se može jesti i kao namaz, tako što se premaže preko tosta ili neke druge vrste hleba.


E

edamer
Edamer je tvrdi sir, koji potiče iz Holandije. Ime je dobio po maloj luci Edam, koja se nalazi severno od Amsterdama. On je elastičan, zlatno-žuti sir, koji se proizvodi od neobrađenog mleka. Prepoznatljiv znak ovog sira je crveni omot, po kome je poznat još od 14. veka. pored Holandije, ovaj sir se može naći i u drugim zemljama. Suština pravljenja je ista, ali se recept može razlikovati od zemlje do zemlje. Ovaj sir se može stavljati na paste, pice i druga jela, ali se može jesti i sam. Najbolje se slaže uz dobro vino, posebno crno.

egzotično
Egzotično u ishrani predstavlja namirnice i jela koja nisu uobičajena za podneblje na kome živimo. To su namirnice i začini iz južnog podneblja, kao i iz nekih egzotičnih predela, poput Indonezije, Tajlanda i drugih zemalja. Tako imamo južno, egzotično voće: banane, mango, limun, kivi, ananas, papaju i limetu. To je voće koje se ne uzgaja na našim prostorima, ali se može nabaviti na pijacama i u prodavnicima. Što se egzotične hrane tiče, nju možemo naći u egzotičnim zemljama, ali i u restoranima u kojima se služi ta hrana, npr. u tajlandskom ili indonežanskom restoranu u bilo kojoj drugoj zemlji. Naravno, uvek možemo i spremiti neko od egzotičnog jela, npr. piletinu na azijski način ili piletinu sa povrćem na tajlandski način.

ementaler
Ementaler je polutvrdi sir, koji potiče iz Švajcarske. On je žute boje, sa karakterističnim rupama, po kojima je poznat svuda u svetu. Po pravoj, švajcarskoj recepturi, on se pravi od neobrađenog mleka, ali se u drugim zemljama koristi i obrađeno mleko. Ovaj sir se pravi sa tri vrste bakterija: Streptococcus thermophilus, Lactobacillus i Propionibacter shermani. Upravo zbog tih korisnih bakterija, ovaj sir ima izrazite rupe i prepoznatljivu aromu. Pomoću rupica na siru se može videti da li je napravljen kako treba, ukoliko su one isuviše velike ili male, to znači da je došlo do neke greške prilikom zrenja sira. Ementaler se može koristiti kao dodatak jelima, pastama, picama i drugim italijanskim specijalitetima, ali se može jesti i posebno, uz neko dobro vino.

energetsko piće
Energetska pića su pića koja imaju svrhu da nam trenutno i u što kraćem vremenskom periodu daju dodatnu snagu i energiju, koja nam je potrebna u tom trenutku. Ona sadrže razne supstance poput kofeina i taurina, koji brzo deluju na naš organizam tako što nas razbude i povećaju nam koncentraciju. Pogodna su kada imamo naporan posao ili treba da ostanemo budni celu noć, a i koncentracija treba da nam bude zavidnom nivou, kako bismo obavili određeni posao.

englesko
Engleska kuhinja predstavlja spoj tradicionalne britanske kuhinje i kuhinja raznih zemalja koje su nekada bile britanske kolonije. Pored tradicionalnih jela koja su poznata i u drugim zemljama (engleski doručak, engleski čaj, engleski sos), u engleskoj kuhinji zastupljeni su i specijaliteti od mesa, sendviči, tostevi sa raznim namazima, kao i razni deserti i voćne pite. Najpoznatije piće po kome je Engleska poznata je čaj. Englezi čaj konzumiraju stalno, čak više nego kafu. U njega se obično stavlja mleko ili med, a uz čaj odlično idu engleski kolači, kao i najpoznatija engleska pita od jabuka.

espreso
Espreso je kafeni napitak, koji se priprema pomoću vodene pare. Ova kafa potiče iz Italije, ali je vrlo brzo postala poznata i rado pijena u svim zemljama sveta. Za razliku od drugih vrsta kafe, može se reći da espreso kafa ima najveći procenat kofeina i samim tim je najjača od svih kafa. Postoje dugi i kraći espreso, duži je slabiji, a kraći jači. Za pripremu espresa se koriste mašine koje su isključivo namenjene za spremanje ove kafe. Dobar espreso mora imati ravnomernu penu bež boje i treba da bude gust. Pravi italijanski espreso se pije bez ikakvih dodataka, ali se po želji mogu dodati i šećer i mleko.

estragon
Estragon je višegodišnja, aromatična biljka, koja se upotrebljava kao začin. Poreklom je iz Sibira, ali se koristi i u drugim zemljama širom Evrope i sveta. Najviše je prisutan u jelima francuske kuhinje, a i najkvalitetniji je estragon iz Francuske. Ukusom pomalo podseća na anis. U ishrani se koriste listovi estragona, sveži ili sušeni. Koristi se pri pripremanju mesa, posebno piletine i ribe, a dodaje se i sosovima, kao npr. tartar sosu. Od estragona se može spremiti i čaj.

eurokrem
Eurokrem je najpoznatiji i najomiljeniji slatki krem namaz. Osnovu ovog krema čine mleko, lešnik, kakao, šećer i margarin. Uglavnom sadrži dva dela: beli i crni. Oba dela sadrže lešnik, ali crni deo sadrži i kakao prah. Ovaj namaz se koristi tako što se maže na hleb, jede kašičicom, a može se koristiti i za filovanje kolača i poslastica poput palačinki. Palačinke sa eurokremom su među najomiljenijim poslasticama među ljubiteljima slatkiša.


F

falafel
Kuglice od leblebija ili pasulja, fritirane, sa dodatkom raznih začina. Potiču iz Libana i Palestine, a danas spada u deo kuhinje celog Bliskog istoka i severne Afrike. Umekšani pasulj ili leblebije se melju, dodaju se začini poput peršuna, korijandera, belog luka, bibera, prave se u ćuftice i prže u ulju. Serviraju se u pita hlebu sa tahinom, humusom, povrćem, salatama.

faširano
Faširano je u stvari mleveno meso, koje se melje sitnije ili grublje. Koristi se pripremu raznih jela, a najpoznatije jelo sa ovim imenom je faširana šnicla. Sastojci za pripremu faširane šnicle su: mleveno meso, jaja, luk, stari hleb ili brašno. Od smese se prave šnicle i valjaju u brašno i jaja i prže u ulju. Od faširanog mesa prave se i drugi specijaliteti.

feferoni
Feferoni su male ljute paprike. Mogu biti zelene, crvene ili žute boje. Reč potiče od nemačke reči pfeffer. Bogate su vitaminom B i C i sadrže kapsaicin koji im daje ljutinu. Kapsaicin je dobar u borbi protiv karcinoma pankreasa i prostate. Koriste se u svežem stanju ili kao zimnica u ulju ili kiseli. Sastojci su mnogih ljutih specijaliteta raznih kuhinja.

feta
Feta sir vodi poreklo, a i tradicionalno se pravi u Grčkoj. Spada u meke, bele sireve koji sazrevaju u salamuri. Originalno se pravi od ovčjeg ili mešavinom ovčjeg i kozjeg mleka, a danas se priprema i od kravljeg mleka u gotovo svakoj mlekari. Spada u slanije sireve. Odličan je izvor kalcijuma. Servira se kao meze uz suhomesnate proizvode ili uz svakodnevne obroke, obavezan je sastojak grčke salate, ali i drugih jela.

file
Odrezak mesa ili ribe, tanko sečen, od finog dela, bez kostiju, žila, masti. Postoje razne recepture za pripremu filea. Može biti pripremljen na žaru, z rerni, u tiganju, sa prelivima, sosovima i prilozima. File može biti od svinjetine, piletine, teletine, ali i riblji. Veoma je čest na menijima svih kuhinja.

francuska salata
Francuska salata se služi u svim delovima Francuske, ali i ostalim zemljama, najčešće kao predjelo, ali i kao glavno jelo ili deo glavnog jela. Sastoji se od mešavine namirnica - povrća ili voća, a dodaju se i prelivi, sosovi, mesa, ribe, paste, sir. Ulje se dodaje zavisno od recepture i želje i to suncokretovo, maslinovo, ulje kikirikija ili oraha. Najpoznatije recepture francuske salate su - zelena salata sa sirćetom, salata sa sirom i paradajzom, zatim sa uljem oraha, salata sa tartufima, sa rokfor sirom, sa orasima i uljem belih tartufa i salata sa pačjim bubcima, koja je i tradicionalna francuska salata.

francusko
Francuska kuhinja je jedna od kuhinja sa profinjenim ukusom. Raznovrsnost namirnica koje se koriste potiče od geografskog položaja same zemlje. Uticaj su ostavili mediteran, planinski krajevi, ravnice. Supe i sirevi su rado vićeni na menijima Francuza, a tu su i salate, jela od mesa i povrća, pečenja i poslastice. Uz gotovo sve piju kvalitetna vina. Francuska kuhinja se smatra laganijom kuhinjom, jer priprema hrane se vrši sa uljem ili puterom i višak masnoće se skida na kraju kuvanja. Kroasani, šampanjac, konjak i senf su nešto bez čega je francuska kuhinja gotovo nezamisliva. Poznato je i to da Francuzi uživaju u svakom zalogaju hrane i vremenu provedenom za vreme obedovanja.

frape
Napitak koji se prirema od mleka, šećera, leda i dodatka po želji. Blendira se ili miksira. Najčešće se dodaje voće, ali kao dodatak može se dodati i čokolada, plazma, kokos... Kafe frape je jedno od omiljenih grčkih pića, kome se pored osnovnih sastojaka doda kafa. Konzumira se leti, kao osvežavajući napitak.

frutti di mare / fruti di mare
Italijanski naziv za plodove mora. Obično se koristi za nazive pica i pasti koje sadrže plodove mora kao glavni sastojak. Uže značenje obično obuhvata lignje i srodne životinje, školjke i rakove, a u širem značenju obuhvata i ribu.

fungi
Fungi, gljive ili pečurke spadaju u specijalitet koji se koristi u svim kuhinjama. Postoji mnogo vrsta pečuraka koje se koriste u ishrani. Najčešće se pripremaju prženjem, ali mogu se pripremati i na žaru, u rerni, pohovanjem. Veoma su ukusne i zdrave. Bogate su proteinima, neke vrste i ugljenim hidratima, sa vrlo malim procentom masti u sebi.


G

gambori
Repovimorskih račića - gambori spadaju u grupu morskih plodova i čine odličnu zamenu belančevina osiguravajući esencijalne aminokiseline. Sadrže omega-3 kiseline, vitamin B12 i gvožđe. Mogu biti pripremljeni kuvanjem, dinstanjem, grilovanjem ili pripremom na pari. Veoma su ukusni i kuhinje svih regija ih često koriste u svojim recepturama.

gauda
Polutvrdi holandski sir od kravljeg mleka nastao u južnom delu Holandije. Ime je dobio po gradu Gauda, odakle se i proneo glas o ovom siru. Koristi se za pripremu pica, raznih sosova i sendviča. Blago kiselkastog je ukusa, pikantan i podseća na ukus orahovog jezgra. Uz ovaj sir pije se crno vino.

gibanica
Vrsta slojevite pite, najčešće filovana nadevom od sira, a može piti pripremana i sa filom od mesa, krompira i spanaća. Priprema se tako što se ređa red kore, red fila i tako dok ima materijala. Može biti ptipremljena od domaće pripremljenih kora ili kora napravljenih u koradžijskim radnjama. Slični specijaliteti se prave širom Balkana.

girice
Ribice koje se kreću u jatima, žive u priobalju i spadaju u plave ribe. Male ribe, dužine do 20 cm. Pripremaju se na različite načine, a najpoznatiji je usoljene i pržene na ulju, sa pomfritom kao prilog. Specifične su po tome što se ne čiste pre spremanja.

giros
Tradicionalno grčko jelo od mesa koje se priprema na vertikalnom ražnju. Služi se kao sendvič u pita hlebu ili tortilji sa paradajzom, caciki salatom i lukom. U giros se najčešće dodaje pomfrit, a mogu se dodati i prilozi po želji. Za pripremu girosa koristi se pileće, jagnjeće, teleće ili svinjsko meso.

gorgonzola
Plavi sir, nastao u blizini italijanskog sela Gorgonzola. Sadrži 48% masnoće i pravi se od punomasnog kravljeg mleka. Gorgonzola se jede posebno, uz vino, masline i italijanski beli hleb, a koristi se za pripremu raznih sosova i preliva. Takođe, sastavni je deo pripreme mnogih testa, npr pice. Miris ovog sira je jak, dok je ukus pikantan i aromatičan sa slatkom notom.

govedina
Govedina spada u crvena mesa, a dobija se od goveda starog 14 do 16 meseci koje je teško 450 do 500 kilograma. Po kvalitetu, meso govedine se razvrstava u četiri kategorije - meso prve, druge, treće kategorije i meso izvan kategorije. Od goveđeg mesa se pripremaju razna jela dinstanjem, pečenjem, kuvanjem…, uz mnogobrojne priloge i na različite načine. Sva jela su veoma ukusna. Ovo meso se koristi u kuhinjama širom sveta.

grašak
Jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki. Uzgaja se u celom svetu, a najviše u Rusiji, Kini, Indiji i SAD, tj. u krajevima sa prohladnom i vlažnom klimom. Sadrži vitamine C, E, B1 i B2 i bogat je izvor ugljenih hidrata i niacina. U kulinarstvu primenu ima u raznim jelima i u raznim varijantama. Kod nas, najčešće se priprema kao kuvano jelo, uglavnom sa mesom.

gravče
Poznato makedonsko jelo koje se priprema i u regionu, a i kod nas. Priprema se od pasulja. Pasulj skuvan sa lukom i paprikom ređa se u zemljanu posudu i zapeče u rerni. Može se pripremati sa bilo kojom vrstom mesa.

grčka salata
Salata koja se služi kao prilog uz svaki grčki obrok. Sastojci koji se koriste za pripremu su masline, krastavac, paradajz, paprika, crveni luk, feta sir i obavezno maslinovo ulje i začini. Ova salata je popularna u svim delovima sveta i zbog svog jedinstvenog ukusa omiljena među gurmanima.

grčko
Prvi kuvar je napisan u Grčkoj, pa otuda i činjenica da je grčka kuhinja veoma stara i da iz nje proističu mnogi recepti drugih kuhinja. Sastojak bez koga ne može proći ni jedan recept jeste maslinovo ulje. Ovčije i kozije meso se rado koriste u tradicionalnim receptima, ali i goveđe, pileće i svinjsko meso je prisutno. Takođe. riba i morski plodovi su dosta zastupljeni u grčkoj kuhinji. Giros i suvlaki su najpoznatija jela, ali tu je i musaka. Feta sir, mnogima omiljen, se pravi od kravljeg mleka, a u grčkoj kuhinji zastupljeni su i sirevi od kozjeg i ovčjeg mleka.

grdoba
Morska riba visokog kvaliteta i veoma dobrog ukusa. Riba se prodaje bez glave, a ostatak tela se naziva rep. Meso ove ribe se prodaje u šniclama. Obrazi ove ribe se smatraju delikatesom. Meso je čvrsto pa se često koristi za pripremu na roštilju, u tiganju, a može biti pripremljena i dinstanjem. Razni prilozi su sastavni deo recepata za pripremu grdobe.

grejpfrut
Citrusno voće sa Barbadosa. Koristi se za pripremu sokova, može se jesti i svež, a ima i značajan uticaj na metabolizam. Grejpfrut pomaže u sagorevanju masnoća, stabilizovanju šećera u krvi, utiče na holesterol, utiče povoljno na varenje i deluje kao antioksidant.

grilovano
Jelo pripremljeno na roštilju. Grilovano može biti meso, povrće, riba. Jela pripremljena grilovanjem sesmatraju zdravija i ukusnija nego jela pripremljena na ulju. Pri grilovanju, najčešće se dodaju samo začini i jelo je spremno.

grilovano povrće
Povrće pripremljeno na grilu ili roštilju. Za pripremu grilovanog povrća koristi se gotovo svo povrće, a najčešće tikvice, plavi patlidžan, paprika, pečurke, luk. Ovako pripremljeno povrće je veoma lagano, pa se često koristi i kao prilog uz mesa i ribe.

gunkan
Jelo japanske kuhinje, odnosno tip tradicionalanog sušija. Priprema se od ribljih jaja, manjih od tobika. Takođe, može se puniti i vasabi tobikom - malim zelenim ribljim jajima. Ovom jelu ne dodaju se začini, jer je po prirodi slano.

gurmanska pljeskavica
Za pripremu ovog specijaliteta potrebnoje mleveno meso, kačkavalj, šunka, crni luk i aleva paprika. Gurmanska pljeskavica je specijalitet srpske kuhinje i deo tradicije leskovačkog roštilja. Priprema se ljuto i ne ljuto.

gurmansko
Gurmani su ljudi koji uživaju u hrani i piću. Kaže se da su gurmani ljudi koji dele hranu na: volim i nisam probao. Hrana pripremljena bogato i ukusno je gurmanski pripremljena hrana. Mnogi recepti imaju epitet gurmansko, a najpoznatiji je gurmanska pljeskavica.

guščetina
Meso guske ili guščetina sadrži veliki udeo masti i holesterola koji se smanjuje uklanjanjem kožice. Koristi se u recepturama mnogih kuhinja, a može se pripremiti na ražnju, dinstana, pečena, punjena i služiti uz razne priloge. Meso mladih gusaka je vrlo ukusno i sočno, dok je meso odraslih gusaka tvrdo.


H

hamburger
Hamburger je vrsta sendviča, koja se pravi tako što se u pecivo, najčešće lepinju, stavi komad šnicle spremljene od mlevenog mesa. Za hamburger se najčešće koristi svinjsko, goveđe ili pileće meso. Između mesa se obično stave namazi i salate po izboru: pavlaka, majonez, senf, kečap, zelena salata, paradajz, krastavac i druge salate.Takođe, kao prilog se često dodaju i pomfrit i kačkavalj. Iako često možemo naići na podatak da je hamburger nastao u Americi, smatra se da je prvi hamburger nastao u nemačkom gradu Hamburgu, po kome je i dobio ime.

haringa
Haringa je naziv za grupu riba, koje uglavnom žive u severnim morima. One su malog ili srednjeg rasta, dužine do oko 30 centimetara. Haringe spadaju u jednu od najzdravijih vrsta ribe, bogate su omega 3 masnim kiselinama, pa se preporučuje njihova česta upotreba u ishrani čoveka. Ova vrsta ribe se sprema tako što se peče na roštilju ili u rerni, a može i da se prži. Često se pravi i konzervirana haringa, koja je jedan od najboljih izbora prilikom konzumiranja konzervirane ribe. Obično se sprema u raznim sosovima i umacima, npr. u sosu od paradajza ili senfa.

heljda
Heljda je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije troskota. Ona spada u grupu žitarica. U ishrani se koristi oljušteno zrno i brašno napravljeno od ploda ove biljke. Od zrna se može napraviti zdrava kaša, a od brašna se prave razna peciva, hleb i poslastice. Heljda je jedna od najzdravijih namirnica na svetu. Ne sadrži gluten, pa se preporučuje osobama koje su alergične na njega. Od nje se mogu napraviti i kore, koje se koriste za slane i slatke pite. Bogata je hranljivim materijama, sadrži skoro sve vitamine grupe B, kao i vitamin P, koji je dobar za krvne sudove.

hleb
Hleb je vrsta hrane koja se pravi pečenjem testa. Osnovu testa za hleb čine brašno i voda, a po želji se dodaju i drugi sastojci: kvasac, mleko, jaja i razne vrste semenki. Hleb može biti beli, crni ili ražani, u zavisnosti od toga koja vrsta brašna se koristi za njegovu pripremu. Ako se testu dodaju semenke, dobija se hleb sa semenkama. Od semenki se koriste semenke susama, lana, bundeve i suncokreta. Hleb je često sastavni deo skoro svakog obroka, jede se uz glavna jela, meso i druge namirnice. Takođe, na hleb se mogu mazati razni namazi poput krem sira, krema i džema.

hobotnica
Hobotnica je mekušac iz porodice glavonožaca. Poznata je i po nazivu oktopod, koji je dobila zbog svojih 8 krakova, koji mogu da dostignu dužinu i do 3 metra. Ona je prisutna u kuhinjama mnogih naroda, pa je često možete videti na meniju u mnogim restoranima različitih zemalja. Na Havajima su jela od hobotnice nezaobilazna, a prisutna je i u korejskoj, japanskoj, porugalskoj i mnogim drugim kuhinjama sveta. Sprema se tako što se peče, prži, dodaje kao dodatak raznim jelima od mesa, a od nje se često pravi i veoma poznata salata od hobotnice. Uz nju se obično služi nezaobilazan krompir, kao i dobro belo vino.

hot dog
Hot dog je naziv za kuvanu viršlu ili kobasicu, koja se stavlja u kiflu i tako služi. Smatra se da je prvi hot dog nastao u Nemačkoj, ali je vrlo brzo postao popularan u čitavom svetu. Između viršle i kifle, u hot dog se stavljaju i prilozi: majonez, kečap, senf, pavlaka i mnogi drugi prilozi. Pored hamburgera, hot dog je jedno od najpoznatijih uličnih ili tzv. jela za poneti. Danas se prave hot dogovi od različitih vrsta viršli i kobasica, koje su najčešće napravljene od svinjskog, pilećeg ili goveđeg mesa.

humus
Humus je orijentalni umak ili namaz, koji važi za jedan od najzdravijih namaza na svetu. Osnovu ovog namaza čine leblebije, po kome je i dobio naziv, jer humus na arapskom označava leblebije. Leblebije se kuvaju, a po želji im se dodaju beli luk, maslinovo ulje, limun, so i drugi začini, u zavisnosti od recepta. Koristi se kao namaz ili dodatak hlebu i sendvičima, ali i kao preliv za salate i testenine. Pogodan je za ishranu vegana i vegetarijanaca, koji ga često koriste u ishrani, jer sadrži zdrave namirnice biljnog porekla. Prepun je hranljivih materija, pa je preporučljivo redovno ga konzumirati.


I

ikra
Ikra je naziv za riblja jaja. Predstavlja veoma hranljivu namirnicu koja se obrađuje i priprema sa mesom ribe. U koliko se izdvaja, soli se i dimi i prerađuje u kavijar. Zanimljiva je ikra bakalara i drugih većih riba. Ikra je bogata proteinima, a kao i većina drugih jaja, ikra sadrži holesterol. Ikra se može pripremati i posebno prženjem, pohovanjem…

inćuni
Inćuni pripadaju sitnim plavim ribama. Najbolji inćuni dolaze iz Sredozemnog mora. Bogati su proteinima, gvožđem, folnom kiselinom ivitaminom B12. Mogu se peći, pržiti ili marinirati, a koriste se konzervirani u ulju ili slani. Najčešće se konzumiraju u recepturama mediteranske kuhinje, ali nisu strana namirnica ni u ostalim kuhinjama sveta.

indijski orah
Koštunjavo voće, bogato mnogim korisnim sastojcima, lek za mnoge bolesti, ali i odlična preventiva za očuvanje zdravlja. Sadrži vitamine C, B1, B2, B6 i E, nijacin, cink, kalijum, natrijum, bakar, fluor, jod, kalcijum, gvožđe i fosfor. Indijski orah ima antibakterijsko, antiseptičko i diuretsko svojstvo. Deluje protiv upala, ublažava kašalj, snižava šećer u krvi i povišen krvni pritisak.

indijsko
Azijska kuhinja koja obiluje začinima i šarolikosti boja, ukusa i mirisa. U pripremi receptura ove kuhinje koriste se žitarice: pšenica, kukuruz ili proso, zatim pirinač, pasulj i povrće. Vrlo često se za pripremu koristi više vrsta mesa kao što su piletina, svinjetina, jagnjetina, ali i ribe. Začini koji se najčešće koriste su kim, biber, čili, korijander, cimet, kukurma, šafran, đumbir i kari. Jela vrlo često nisu ljuta, iako se misli drugačije, a ukus indijskih jela je omiljen i rasprostranjen širom sveta.

integralno
Integralne žitarice su one čije zrno nije obrađeno, tj. žitarice punog zrna. Primena ovih žitarica ima veću nutritivnu vrednost od obrađenih žitarica, tj. belog brašna. Pri obradi žitarice gube minerale, vitamine i vlakna koji se nalaze u opni zrna, a koja se pri obradi odvajaju od samog zrna žitarice. Integralno brašno je maksimalno zastupljeno u pripremi “zdrave hrane”. Namirnice pripremljene od integralnog brašna su kalorične i brzo zasite.

irsko
Irska kuhinja se može podeliti na tradicionalnu i moderniju - koja se služi u restoranimai hotelima. Za pripremu jela ove kuhinje koriste se mesa poput ovčetine i govedine, zatim ribe, morski plodovi, kao mlečni proizvodi - sir i kiselo mleko, pripremljeno od kravljeg, ovčjeg ili kozjeg sira. Tradicionalna jela se baziraju na krompiru - krompir pečen u kori, pire, baren krompir, pržen krompir. Od krompira se pravi hleb ali i kolači. U irskim pabovima pored svetski poznatog piva Ginis, tu su i viski i poznati irski čajevi.

italijansko
Italijanska kuhinja je jedna od najpopularnijih i napoznatijih kuhinja na svetu. Pice, paste, rižota, lazanje, posebno pripremljena jela od mesa, morskih plodova, salate - sve su to specijaliteti koji se pripremaju prema recepturi ove kuhinje.Tu su, naravno, i poslastice, ali i poznata vina i espreso kafa. Za pripremu jela italijanske kuhinje koriste se gotovo sve vrste povrća, ali i voća, kao i mesa i ribe. Sirevi, prelivi i maslinovo ulje su neizostavni sastojci jela ove kuhinje.

izraelsko
Izraelska kuhinja je nastala na korenima različitih kuhinja koje su doneli emigranti iz celog sveta. Kuhinja bogata začinima, ukusima i raznolikosti boja. Najpoznatija jela ove kuhinje su falafel, humus, šašlik, šavarma, izraelski kuskus ili ptitim, gulaš, halva, zatar, šakšuka i patlidžan na žaru.


J

jabuka
Jabuja je voće koje se gaji gotovo u u celom svetu. Smatra se da je nastala u centralnim delovima Azije, a da se zbog raznih ratova prenela na čitav svet. Koristi sveža, kao voće ili za voćne salate, ali i za sokove, kompote, nadeve za pite, Može se peći sa džemom, testom, kremom i služiti kao poslastica, ali i kao pojačivač ukusa raznim jelima ili se pripremati od nje pire uz pečenja. Jabuka ima i lekovita svojstva: smanjuje rizik od šloga i srčanog udara, samnjuje nivo holesterola i triglicerida, odlična je za probavu, kod kašlja, glavobolja, proširenih vena...

jagnjeći
Od jagnjetine se mogu pripremati razni specijaliteti. Sve kuhinje sadrže svojstvene recepture za pripremu jagnjetine. Najpoznatije je jagnjeće pečenje koje se priprema na ražnju ili u rerni, ali tu su i jagnjeća čorba, jagnjeći perkelt, kapama, čorba od jagnjeće glave, jagnjeća sarmica, pržena jagnjeća džigerica sa slaninom i lukom i mnogi drugi recepti. Za pripremu jagnjetine koriste se razni začini i načini pripreme, radi umanjivanja jakog mirisa.

jagnjetina
Jagnjetina je meso dobijeno od jagnjeta. Fien teksture i punog ukusa, hranljivo i sadrži mnoge važne vitamine i minerale. Priprema se pečenjem u rerni, na ražnju, ali pojedini delovi se mogu pripremati i na žaru. Veoma je čest sastojak mnogih jela. U kulinarstvu se koriste gotovo svi delovi jagnjeta. Sve kuhinje sadrže recepture za pripremu jagnjetine, a uz ovo meso konzumira se crno oporo vino ili ružica. Pri pripremi se koriste razni začini i medote, kako bi se neutralisao jači miris mesa, a služi se sa raznim prilozima, sosovima i prelivima.

jagoda
U vreme Rimljana i Grka, jagode su bile divlje biljke, simbol boginje Venere zbog svog oblika i boje. Danas, jagode se gaje gotovo svuda. Konzumiraju se sveže, ali slže i za pripremu sokova, džemova, nadeva za torte i kolače. Jagode su odličan izvor folata i vitamina C, a sadrđe i biljne fenole koji zajedno sa antioksidansima smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja. Pored jagoda koje se gaje, postoje i šumske jagode. One su manje i tamnije, ali primena im je ista.

jaja
Jaja spadaju u najhranljivije namirnice. Uz malo kalorija, sadrže veliki udeo proteina, vitamina D, B12, folne kiseline i selena. Jaja su dobar lek za malokrvne, hrana za mozak, dobre su za dijete, pobaljšavaju vid… U kulinarstvu se koriste kao sastojak mnogih jela, ali i samostalno u vidu jaja na oko, kajgane ili omleta. Pored slanih jela sastavni deo su mnogih poslastica. Koriste se u svim svetskim kuhinjama. Pored kokošjih, rado se koriste prepeličja, guščja, ali i jaja goluba…, zavisno od mesta i kuhinje.

japansko
Japanska kuhinja je specifična po tome što koristi sveže sezonske namirnice, vosokog kvaliteta i hrana je uvek pažljivo servirana. Postoje mnoge namirnice koje su sastavni deo japanske kuhinje, jedna od njih je pirinač. Pirinač je važan u japanskoj kuhinji i često je sastavni deo receptura. Sojini proizvodi - miso i tofu, takođe su važni, a tu su i riba, plodovi mora i razno povrće. Razne vrste sušija - nigiri, gunkan, temaki, kiraši…, koji se služe sa vasabijem, soja sosom i đumbirom, zatim miso supa i sake čine tradicionalnu japansku kuhinju poznatu u celom svetu. U Japanu hrana se jede štapićima ili iz posuda i postoji ritual i tradicija koji se poštuju prilikom obedovanja.

jegulja
Duguljasta i zmijolika riba koja živi u plitkim vodama ili na dnu okeana. Samo jedna porodica jegulja živi u slatkovodnim vodama. Meso jegulje je ukusno, ali masno i teško, krv je otrovna, ali se na visokim temperaturama - kuvanjem ili pečenjem, taj otrov rastvara. Priprema se pečenjem sa začinskim biljem, kuvanjem se dobija odličan brodet, rižoto od jegulja je cenjen specijalitet, a nigiri od jegulje jedan od omiljenih u Japanu. Recepture su različite i mnogobrojne. U našoj kuhinji jegulja je veoma retko na meniju, a kada se i priprema, recepture su preuzete iz drugih kuhinja.

jogurt
Jogurt je namirnica koja se dobija zagrevanjem mleka na višim i i trajnijim temperaturama od postupka pasterizacije. Dodavanjem bakterije mlečne kiseline uzrokuje se zgrušavanje i dobija se kiselost. Jogurt se konzumira u mnogim zemljama. Nije poznato gde je nastao, ali koristi se stotinama godina. Bogat je kalcijumom, magnezijumom, fosforom i tiaminom. Konzumira se za doručak ili večeru uz razne pite i namaze, ali i kao sastavni deo mnogih jela.

junetina
Junetina je meso goveda 12 do 14 meseci i težine od 380 do 450 kilograma. Juneće meso je veoma zdravo, puno proteina, selena, fosfora, cinka i vitamina B kompleksa. Konzumiranje junećeg mesa utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Priprema se kuvanjem, pečenjem, dinstanjem. Recepture za pripremu junetine su mnogobrojne i razlikuju se od kuhinje do kuhinje. Pored restorana, junetina se često nalazi na svakodnevnom meniju mnogih domaćica. Juneći gulaš, supe i čorbe sa junetinom, ali junetina sa raznim povrćem su recepture koje se najčešće koriste za pripremu ovog mesa.


K

kačamak
Tradicionalno jelo koje se priprema od kukuruznog brašna. Kačamak spada u tradicionalno jelo u Srbiji i okolnim zemljama, ali i u Turskoj. Priprema se tako što se brašno ukuvava sa vodom dok ne dobije određenu gustinu. Može se jesti sa prilozima poput sira, mleka, kajmaka, kiselog mleka, šećera, uz dodatak pržrnr svinjske masti, čvaraka…

kačkavalj
Tvrdi sir, uglavnom žućkaste boje, tvđe kore, ali unutra glatke strukture bez rupa i sadržajem vlage ispod 40%. Pravi se od kravljeg, ali i od ovčjeg mleka, a može biti i biljni. Takođe, vrlo je ukusan i popularan dimljeni kačkavalj. Sir koji se često koristi za predjela, ali i za pripremu pica, kao dodatak pastama, pri pripremi jela sa povrćem, mesom…

kafa
Napitak od mlevenih prženih zrna kafe. Kafa raste u ekvatorijalnom delu na biljci istoimenog naziva, a zrna se izdvajaju iz bobičastog poloda. Postoje dve vrste kafa - arabika i robusta. Arabika je zastupljenija, ukusnija i skuplja, dok je robusta manje zastupljena i jeftinija, ali i bez arome i gorkog ukusa. Mesto odakle potiče najbolja kafa je Brazil koji je po tome i dobio naziv - zemlja kafe. Kafa se priprema sa vodom ili mlekom, a najpoznatiji načini pripreme kafe su turska kafa, filter kafa, espreso, instant kafa, irska kafa i kapućino. Može se pripremati toplo i hladno.Ovaj napitak sadrži kofein, minerale, proteine, aminokiseline a i odličan je antioksidant.

kajmak
Kajmak je mlečni proizvod dobijen odvajanjem gornjeg sloja skuvanog i ohlađenog svežeg mleka. Nakon prikupljanja slaže se u posude i soli sloj po sloj. Kremaste je strukture i specifičnog prijatnog ukusa i mirisa. Može biti mladi i zreli, a vrlo je cenjen u pripremi tradicionalnih jela.

kajsija
Kajsija ili marelica, voće koje raste kao nisko drvo. Plod kajsije se koristi za pripremu sokova, džemova, kompota, aromatičnih rakija. Koristi se i sušena, a seme kajsija se koristi umesto badema. Ovo voće ima i lekovita svojstva, sadrži vitamine C, B i beta karoten, zatim kalijum, kalcijum, magnezijum, sumpor, fosfor i gvožđe. Deluje blagotvorno kod srčanih bolesnika, a ima ulogu i u odbrani organizma od infekcija, potpomaže jačanju zuba, kostiju, a uzeta pre obroka dobro utiče na varenje. Sušena breskva ima veću energetsku vrednost od sveže.

kakao
Dobija se sušenjem i mlevenjem nekih delova biljke kakaovac koji se koriste za pravljenje čokolade. Može se koristiti za pripremu napitka, a i u pripremi kolača. Kakao ima promenu i kao medikament - čuva organizam od uticaja slobodnih radikala, smanjuje stres i depresiju, štiti od bolesti srca i krvnih sudova, kao i kancera, odličan je izvor gvožđa, reguliše nivo šećera i holesterola i pomaže u regulaciji krvnog pritiska.

kalcona / kalcone
Kalcona ili preklopljena pica. Originalni sastojci za pripremu ove pice su pelat, kačkavalj, šunka, pečurke, origano i masline. Testo ove pice se preklapa, zato se i zove preklopljena pica. Postoje i drugi recepti za pripremu ove pice, ali u svakoj kombinaciji testo je uvek preklopljeno.

kamember
Meki masni kravlji sir sa belim plemenitim plesnima. Nastao u Francuskoj, specifičnog ukusa i arome. Koristi se kao namaz za krekere, za pripremu sosova, a odlično se slaže sa mesom i uz vino. Može se i pohovati, puniti, a pre upotrebe poželjno je da odstoji na sobnoj temperaturi.

kamenica
Kamenica je morska školjka iz porodice kamenica. Najčešće se koriste u pripremi jela mediteranske kuhinje, ali u pripremi jela drugih kuhinja - kineske, italijanske… Mogu se jesti žive ali i zapečene sa raznim prilozima i sosovima.

kandirano
Kandiranje je proces kojim se vlaga u voću zamenjuje koncentrovanim rastvorom šećera. Kandirano voće su celi ili izrezani plodovi koji se se natapaju šećernim sirupom potapanjem ili ukuvavanjem. Zbog visokog učešća suve materije rok trajanja je i više meseci. Vrlo je bitno da se proces kandiranja odvija polako, u suprotnom, plodovi će se smežurati i postati tvrdi. Kandirano voće se može jesti posebno, ali i koristiti za pripremu deserta.

kaneloni
Italijanski specijalitet od testa. Testo je urolano kao palačinka i može se puniti različitim nadevima. Najčešće se puni nadevom od mesa i pavlake, ali se za nadev koriste i pečurke, spanać i razno povrće. Može se puniti i slatkim nadevom.

kapar
Začin koji služi kao pikantni dodatak mediteranskim jelima, supama, sosovima. Ovaj začin se ne viđa često na našim trpezama, a njegov lekovito dejstvo ima uticaja za potsticanje apetita, kod varenja, dobar je antireumatik, tonik, antidijabetik.

kapreze
Salata pripremljena od sastojaka u boji italijanske zastave. Za pripremu ove salate koristi se paradajz, mocarela, bosiljak i maslinovo ulje. Omiljena je kako u Italiji, tako i u celom svetu.

kaprićoza
Najpoznatija i najomiljenija italijanska pica. Za kaprićozu se kaže da se priprema od sastojaka koji se nađu u frižideru, a originalna receptura je sledeća: paradajz sos, kačkavalj, šunka, pečurke, masline i origano.

kapućino
Kapućino je italijanski kafeni napitak. Postoji nekoliko načina za pripremu ovog napitka, a po pravom receptu on se pravi od mešavine espresa, mleka i mlečne pene. Iako je nastao u Italiji, vrlo brzo je postao jedan od najomiljenijih napitaka u celom svetu. Po želji se mogu dodati kakao, čokolada, šlag ili nešto slično.

karabatak
Deo piletine koji ide uz batak. Uglavnom se tako i priprema, uz batak, retko kada se odvaja. Spada u grupu mesa, posle bataka, koji gotovo svi vole. Može se pripremati zapečen, dinstan, baren, u raznim jelima i sa raznim prilozima. Koristi se u svim kuhinjama širom sveta.

karađorđeva šnicla
Jedan od najpoznatijih srpskih specijaliteta koji se može naći kako u kuhinjama naših domaćica tako i na meniju restorana svih kategorija. Iako nosi naziv Karađorđeva, nije nastala u vreme vladavine Karađorđević dinastije. Karađorđevu šniclu je prvi napravio poznati kuvar Milovan Mića Stojanović i to 1959. godine. Priprema ove šnicle - izlupana šnicla pilećeg, telećeg ili svinjskog mesa puni se kajmakom, uvalja u prezle i jaja i prži na dubokom ulju. Služi se uz tartar sos, limun i pomfrit.

karamel
Reč karameliranje znači posmeđivanje raznih vrsta hrane, tj. namirnicama bogatim ugljenim hidratima na visokim temperaturama. Karamel je slatki smeđi preliv od šećera. Postoje suvi i vlažni karamel preliv, a ime zavisi od načina pripreme. Vlažni se pravi tako što se šećer otapa u vodi, a zatim zagreva, a suvi tako što se šećer kuva dok ne pređe u tečno stanje. Karamel preliv se koristi kod pripreme mnogih vrsta deserta. Karamel bombone omiljene među decom, a i odraslima, takođe se prave od šećera.

karbonara / karbonare
Karbonare - italijanski sos za paste. Najčešće se služi sa špagetama, ali i drugim pastama. Sastojci za karbonare sos - sitno seckana slanina, jaje, pavlaka, beli luk, maslinovo ulje i začinsko bilje. Može biti pripremljeno ljuto ili neljuto.

karfiol
Karfiol je povrće koje pripada porodici kupusa. Potiče iz Male Azije i Mediterana, a koristi se u ishrani već hiljadama godina u raznim oblicima, ali i kao lek za mnoge bolesti današnjice. Veoma je bogat hranljivim sastojcima. Neki od sastojaka karfiola su - beta karoten, biljne masti, gvožđe, vitamini A i C, proteini, ugljene hidrati, folna kiselina… Koristi se u prevenciji raznih bolesti kao što su anemija, alergija, bolesti disajnih organa, srca… Način pripreme može biti raznolik i koriste ga kako kuvari u elitnim restoranima, tako i domaćice kući.

kari
Kari - istočnjački začin čiji sastav nije i ne mora biti uvek isti. U Indiji se kaže da postoji toliko mešavina kari začina koliko ima i kuvara. Ovaj začin može biti napravljen standardan i ljut. Neki od glavnih sastojaka su kumin, čili, korijander, kurkuma, đumbir, crni biber… Koristi se u kuhinjama i recepturama svih istočnih zemalja.

kari sos
Sos pripremljen na bazi kari začina. Osnovni sastojci - korijander, kumin, kurkuma, biber, ovako pripremljenom začinu doda se brašno, puter, mleko i soja sos. Kari sos se koristi kao preliv jelima u raznim kulturama, najčešće istočnjačkim. Može se pripremati sa mesom, povrćem, pastama, rižom…

karpaćo
Vrhunski italijanski specijalitet koji spada u hladno predjelo. Priprema se tako što se zaleđeni ramstek seče na tanke odreske i ređa u tanjir, tj. na dno tanjira. Tradicionalno se služi sa listićima parmezana, a meso koje se koristi je najvišeg kvaliteta.

kavijar
Svetski poznati delikates koji se služi kao predjelo na prepečenom hlebu premazanim maslacem. Ovo skupoceno predjelo potiče iz Rusije, a dobija se od riblje ikre. Najcenjeniji je ruski crni iz Kaspijskog mora. Dobija se od tri vrste jesetre - beluge, osetre i sevruge, kao i od lososa, pastrmke i američke jesetre. Ovaj ruski specijalitet je veoma skup i zbog svoje cene koja doseže i do 3000 dolara, servira se samo u visokom društvu.

kavurma
Hladno predjelo pripremljeno od svinjskih iznutrica uz dodatak belog luka i ljute aleve paprike i obavezno pripremljen sa svinjskom masti. Služi se uz kisele salate i sa svežim hlebom. Iako je jelo turskog porekla, omiljeno je među gurmanima u našim krajevima.

kebab
Kebab je naziv za tradicionalno jelo od mesa sa ražnja, koje potiče sa bliskog istoka. Ovo jelo se po originalnom receptu sprema od jagnjetine, ali se često koristi i neko drugo meso poput svinjetine, govedine i piletine. Postoje razne vrste kebaba, a neke od najpoznatijih su doner kebab i šiš kebab. Kebab se pravi tako što se meso sa ražnja sitno iseče i stavi između dva parčeta hleba ili u lepinju, umesto u tanjir. Mesu se zatim dodaju razni začini i salate, koje upotpunjuju ukus kebaba.

kečap
Kečap je paradajz sos. Osnovu ovog sosa čine paradajz, so, šećer, sirće i začini. Postoje razni recepti za pripremu kečapa, po nekom receptu se dodaje origano, po nekom peršun, a po nekom čak i beli ili crni luk. Najčešće se koristi kao osnova i dodatak za pice, ali se koristi i kao prilog uz razna jela: roštilj, pomfrit, paste i ostale italijanske specijalitete. Veoma je zastupljen u svakodnevnoj čovekovoj ishrani, pa se svakodnevno može naći u kuhinjama širom sveta.

kečiga
Kečiga je slatkovodna riba koja pripada rodu Acipenser. U narodu je poznata i pod nazivom čiga. Ona nema krljušti po telu, kao većina ostalih riba, već ima koščate pločice. Glava joj je izdužena, a nos joj je kratak. U ishrani se koristi tako što se peče ili kuva. Može da se peče na roštilju, a može i u rerni uz neki prilog: krompir, pečurke i slično. Ako se kuva, to je najčešće u vinu, koje joj daje specifičan ukus. Uz ovu ribu odlično ide belo vino.

keks
Keks je poslastica koja je veoma zastupljena svuda u svetu. Uglavnom se pravi od brašna, margarina, šećera i mleka, a mogu se dodati i razni sastojci poput kakaoa, suvog voća, čokolade i drugih namirnica. Mogu se peći, a postoje i oni kojima pečenje nije potrebno. Uz keks se najbolje slažu mleko, čaj ili kafa.

keleraba
Keleraba je povrćna biljka, koja spada u vrstu divljeg kupusa. Može se jesti sveža ili kuvana. Najukusnija je kad je mlada, pa treba obratiti pažnju na to prilikom branja ili kupovine. Sadrži puno biljnih vlakana, koja utiču na celokupno zdravlje čoveka. Takođe utiče i na gvožđe, pa se posebno preporučuje ljudima koji su anemični. Sadrži puno vitamina C i B, pa je još bolje jesti je presnu, jer termičkom obradom gubi vitamine. Od nje se mogu praviti supe, čorbe, salate, a može se služiti i kao prilog uz neko glavno jelo.

kesten
Kesten je listopadno drvo iz familije bukvi. Može biti pitomi ili divlji. U ishrani se koristi pitomi kesten, dok je divlji kesten gorak i ne koristi se za jelo, već samo kao lek. Može se jesti kuvan, pečen, pa čak i sirov. Za razliku od ostalih orašastih plodova, kesten sadrži mali procenat masti, a najviše vitamina C. Od njega se mogu spremati i razne poslastice, a jedna od najpoznatijih je kesten pire. Pored ishrane, kesten je izuzetno dobar za lečenje raznih zdravstvenih tegoba. Od njega se prave kreme koje se koriste za lečenje proširenih vena i umornih nogu, a dobar je i za lečenje bronhitisa i astme.

kikiriki
Kikiriki je jednogodišnja biljka, koja potiče iz Južne Amerike, Centralne Amerike i Meksika. Iako mnogi misle da ova biljka pripada koštunjavom voću, ona je iz porodice mahunarki. U ljudskoj ishrani se koristi seme ove biljke. Kikiriki se jede pržen ili pečen, kao slana grickalica, a može se koristiti i neslan kao dodatak raznim kolačima i tortama. Od njega se takođe može napraviti i veoma poznat kikiriki puter.

kim
Kim je jednogodišnja biljka, koja potiče iz Male Azije. To je najstariji začin koji se koristi u ishrani čoveka. U ishrani se koristi seme ove biljke. Uglavnom se upotrebljava kao dodatak za peciva, salate i druga jela, a od njega se može napraviti i čaj. Sadrži razna lekovita svojstva, dobar je protiv glavobolje, kao i za organe za varenje. Od kima se može napraviti čak i lekovito ulje, koje deluje umirujuće na stomak, smanjuje napetost i nervozu i poboljšava apetit.

kinesko
Kineska kuhinja je jedna od najomiljenijih kuhinja, ne samo u Kini, već u celom svetu. Kinesku hranu danas možete jesti u mnogim restoranima širom sveta. Osnovu ove kuhinje čine: pirinač, morski plodovi, razne vrste mesa, povrće i sosovi. Sosovi mogu da budu neljuti, blagi ili veoma ljuti. Jedan od najpoznatijih sosova ove kuhinje je soja sos. U jela se često stavljaju dodaci poput indijskog oraha, kikirikija i bambusa, koji jelima daju poseban ukus. Prepoznatljiv znak ove kuhinje su nezaobilazni kineski štapići, pomoću kojih se jede ova hrana.

kisela čorba
Naziv je dobila po svom blago kiselkastom ukusu. Sastojci za pripremu ovog jela su zelen, peršun, luk, začini, meso i mleko ili kisela pavlaka. Dodatak mleka ili pavlake daju jelu kiselkasti ukus. Meso za pripremu može biti juneće, pileće, teleće, ali i svinjsko. Kisela čorba je prikladna kako za svakodnevni jelovnik, tako i za svečane prilike.

kisela pavlaka
Kisela pavlaka je mlečni proizvod dobijen skupljanjem masnoće sa površine mleka koje je neko vreme mirovalo. Nakon nekog vremena usled delovanja bakterije mlečne kiseline mleko se ukiseli, a samim tim i pavlaka na površini. Stepen kiselosti zavisi od dužine stajanja mleka. Masnoća u pavlaci može biti i do 30%. Kisela pavlaka skuplja se u fazi kiseljenja. Kremastog je ukusa, a koristi se kao osnovna namirnica i kao prilog raznim jelima.

kiseli krastavci
Ukiseljeni krastavčići - kornišoni čine sastavni deo zimske trpeze. Pripremaju se tako što se več poređani krastavčići u tegli preliju prokuvanim prelivom. Služe se kao salata, kao sastojak salata ili jela, a nezaobilazni su u ishrani trudnica.

kiseli kupus
Kiseli kupus je deo zimnice koji svi rado pripremaju i serviraju na svojoj trpezi. Priprema se kiseljenjem kupusa - naređani kupus se prelije prokuvanom vodom u koju je dodata so. Specijaliteti koji se prave od kiselog kupusa su sarma, podvarak, kupusnik. Kiseli kupus je bogat vitaminom C, B6, B12, niacinom, folnom kiselinom. Raso koji se dobija kiseljenjem kupusa je delotvorna kod varenja i čest je sastojak napitaka za dijete.

kiselo
Određena hrana može biti kisela, pa tako imamo kiselo mleko, kiselo ljutu supu i druge kisele namirnice. Takođe, kiselo može da bude i povrće: kisela paprika, kupus, karfiol, ali i voće: limun, ponekad i narandže.

kiselo mleko
Kiselo mleko se dobija tako što se obično, sirovo mleko ostavi da odstoji neko vreme i tako se ukiseli. Može se praviti kod kuće, a može se i kupiti fabrički napravljeno kiselo mleko u prodavnicama hrane. Ono se uglavnom dodaje prilikom spremanja raznih jela, a često se jede posebno ili kao prilog uz sarmice od vinove loze ili zelja.

kivi
Kivi je stablasta biljka, poreklom iz Kine. U ishrani se koristi plod, koji je proglašen za nacionalno voće u Kini. Kora kivija je braon, a plod jarko zelene boje. Ova voćka je bogata vitaminom C, jer samo jedan plod sadrži istu količinu ovog vitamina kao i nekoliko pomorandži. Pored obilja vitamina, sadrži i razne korisne materije koje utiču na smanjenje depresije, stresa, raznih kardiovaskularnih oboljenja, a utiče i na organe za varenje i disanje. Najčešće se jede svež, a koristi se i pri pravljenju kolača, torti i voćnih salata.

knedle
Knedle su male lopte, koje su uglavnom napravljene od nekog testa. Najpoznatije su knedle sa šljivama, u narodu poznate kao gomboce. Prave se tako što se naprave loptice od testa, a unutar njih se stavi po jedna šljiva. Nakon toga se uvaljaju u prezle i prže u vrućem ulju, a po želji se mogu i zašećeriti. Pored slatkih knedli, postoje i knedle koje se prave od griza i jaja i dodaju u supu, pa tako imamo i supu sa knedlama.

kobasica
Kobasica je proizvod od mesa koji se često koristi u ishrani. Kobasice se prozvode tako što se meso melje uz dodatak začina i punilicom nadeva u tanka svinjska creva. Umesto creva se u industrijskoj proizvodnji koriste i veštački materijali. Kobasice se najčešće koriste kuvane uz jela kao što su pasulj, kiseli kupus i sl. Dimljene kobasice su pogodne za pripremu na roštilju.

kokos
Kokos je vrsta tropskog voća koja raste na drvetu kokosova palma. Kokos ima specifičan miris i prijatnog je i blagog ukusa. Najčešće se koristi u pripremi kolača i drugih poslastica.

koktel
Koktel predstavlja smešu različitih vrsta pića pripremljenih u šejkeru. U pripremi se mogu kombinovati alkoholna i bezalkohola pića, voće pa i začini.

kolač
Pod kolačima podrazumevaju se razne vrste peciva, uglavnom manji komadi pripremljeni najčešće od brašna, jaja, mleka, šećera, sa dodatkom čokolade, meda, voća, džema… Kolači predstavljaju bitan element srpske kuhinje. Služe se na svim vrstama slavlja, ali i svakodnevno kao desert.

kolenica
Za pripremu recepata sa kolenicom koristi se kako svinjska, tako i teleća kolenica. Najčešće se priprema sa sa kiselim kupusom, a vrlo često se priprema sa povrćem, svežim kupusom ili kao meso u pasulju - čorbastom ili prebrancu. Takođe, kao specijalitet srpske kuhinje priprema se barena ili pečena i služi sa renom i barenim krompirom. Kolenica se može naći i u recepturama specijaliteta drugih kuhinja.

konjsko
Konjsko meso nije toliko zastupljeno u našim krajevima kao u nekim evropskim zemljama poput Francuske i germanskim zemaljama, kao i u zemljama centralne Azije. Ukus ovog mesa je slatkast i podseća na kombinaciju srnetine i teletine. Veoma je bogat gvožđem i preporučuje se anemičnim osobama. Zbog načina ishrane konja, konjsko meso je zdravije od drugih vrsta mesa koje koristimo u ishrani. Koristi se sirovo, za pripremu raznih jela, ali i kao suhomesnati proizvod.

korijander
Poreklom iz Azije, koristi se kao začin, a u upotrebi su i plod i koren koji imaju različitu aromu, pa se dopunjuju. U Evropi se koristi seme korijandera, dok se u azijskoj i južnoameričkoj kuhinji koristi list. Listovi se koriste kao kao dodatak umacima, sirevima, salatama, dok se plod koristi kao dodatak raznim jelima. Jedan je od sastojaka kari začina i začina za medenjake. Korijander je biljka sa lekovitim svojstiva i smatra se da je dobar antioksidans, antiseptik, antispazmolitik, diuretik, pomaže kod lečenja anemije, čuva zdravlje očiju…

kotlet
Tanko sečeno parče mesa od noge ili rebra, može biti od svinjskog, telećeg ili jagnjećeg mesa. Priprema se dinstano, prženo, pohovano, sa prilozima, najčešće od povrća ili sa sosovima. Takođe, kotlet može biti i od ribljeg mesa.

kozice
Kozice su vrsta slatkovodnih račića. U odnosu na ostale rakove kozice su dosta male rastom i narandžaste su boje. Posle kuvanja ili prženja se mogu koristiti u pripremi velikog broja specijaliteta.

kozji sir
Kozji sir je prehrambeni proizvod koji se dobija preradom kozjeg mleka. Veruje se da kozji sir izuzetno pogodno deluje na zdravlje ljudi posebno na povećanje imuniteta organizma. U ishrani se najviše koristi kao hladno predjelo i za pripremu salata.

kraba
Kraba živi u vodama celog sveta, kako okeanima, tako i slatkim vodama, ali i na kopnu. Koristi se u ishrani u kuhinjama širom sveta. Najčešće se priprema kuvanjem, pa prženjem u ulju i služi sa povrćem, rižom ili sosovima.

krastavac
Krastavac potiče iz Azije, gde su ga pili kao osvežavajući napitak u vrelim letnjim danima. Zbog sadržaja vode od čak 97% i vitaminima i mineralima koje sadrži veoma je zdav. Odličan je diuretik, izbacuje toksine iz organizma, podstiče rad bubrega i žuči i štiti organizam od kancera, pomaže rastu kose i kože, pomaže prilikom gubitka suvišne telesne težine… Koristi se sirov kao salata, sa raznim povrćem, ali i sa mlečnim proizvodima poput jogurta, pavlake i kiselog mleka. Takođe, primenu nalazi u recepturama raznih jela.

krem
Fil kremaste strukture, pripremljen od raznih vrsta namirnica - jaja, mleka, voća, čokolade... Uglavnom se koristi za pripremu torti i kolača. Krem može biti i slan i koristi se za pripremu slanih jela, kao prilog mesu, ribama i povrću...

krem supa
Supa pripremljena od raznog povrća, kremastog ukusa. Za kremast ukus zaslužan je način pripreme - koristi se maslac, mleko ili brašno. Začini su neizostavni deo kremastih supa. Konzumiraju se hladne i tople, kao predjelo, glavno jelo ili večera. Pripremaju se u gotovo svim kuhinjama sveta.

krilca
Pileća krilca se izuzetno lako pripremaju i serviraju, uglavnom se prže u vrućem ulju ili peku na roštilju. Pored običnih krilaca, spremaju se i krilca u marinadi. Takođe se spremaju i razni slatki i slani sosovi, pa tako imamo krilca u paradajz sosu, ljutom sosu, a postoje i slatke varijante sosova, kao što su slatko ljuti sos, sos od meda i sos od čokolade.

krmenadla
Krmenadla je svinjsko meso sa predela leđa. Koristi se za gotova jela, pohovanje, pečenje ili pripremu na roštilju. Najčešće se odvaja od kostiju i seče na odreske. Kao i ostalo svinjko meso krmenadla je bogata belačevinama, B vitaminima i velike je kalorijske vrednosti.

kroasani
Kroasan je pecivo napravljeno od lisnatog testa. Kroasan se sprema na mnogo načina, sa slatkim ili slanim nadevom i uglavnom se služi za doručak. Može biti punjen sirom, pečurkama, šunkom ili pekmezom, kremom, makom, čokoladom i sl.

kroketi
Kroket je malo jelo loptastog ili valjkastog oblika koje se sprema tako što se hrana uvalja u prezle i tako uvaljana ispohuje. Najpoznatiji su kroketi od krompira, a mogu se praviti i od sira, mesa i drugih namirnica. Kroketi od krompira se prave tako što se pire krompir pomeša sa brašnom i jajima, uvalja u prezle i prži u dubokom ulju. Tako spremljeni kroketi su odličan prilog jelima od mesa.

krompir
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka čiji je plod vrlo rasprostranjen u ljudskoj ishrani. Krompir je veoma hranljiv, u ishrani se koristi kuvan, pržen ili pečen dok se industrijskim postupkom iz krompira dobija skrob. Čips i pomfrit su omiljene grickalice dok se krompir kao prilog najčešće servira uz jela sa mesom. Od krompira se prave salate, čorbe i mnoga druga popularna jela.

kruška
Kruška je drvenasta biljka čiji se plodovi koriste u ishrani. Kruška je izuzetno prijatnog ukusa i dobar je izvor vitamina C. Koristi se za pripremu kompota, džemova, napitaka, torti, kolača i sl. Od kruške se priprema i poznata rakija - kruškovača.

krutoni
Krutoni su mali delovi starog ili tost hleba, koji se najčešće seku na male kockice. Spremaju se tako što se kockice hleba kratko isprže na vrlo malo ulja, dok ne postanu hrskave, a pre prženja se mogu dodati maslac i razni začini. Koriste se kao dodatak raznim salata, najčešće Cezar salati, koja je nezamisliva bez krutona.

kukuruz
Kukuruz je jednogodišnja biljka koja potiče iz Srednje i Južne Amerike. Upotrebljava se u ishrani ljudi i domaćih životinja. Može se koristiti kao žitarica od koje se mlevenjem dobija kukuruzno brašno, a može se jesti i kuvan ili pečen. Često se dodaje i jelima od mesa i ribe, kao i salatama. Izuzetno je zdrav, utiče pozitivno na mozak i srce, a deluje i u borbi protiv raznih virusa.

kulen
Kulen je suhomesnati proizvod koji se najčešće pravi od svinjskog i goveđeg mesa, mada može biti i od neke druge vrste mesa. Najpoznatiji je sremski kulen, koji se tradicionalno pravi u Vojvodini. Pravi se tako što se samlevenom mesu dodaju ljuta paprika i so, a mogu se dodati i biber, beli luk, kim i drugi začini. Takva smesa se stavlja u creva koja se prvo dime, a potom i suše. Osušeni kulen se stavlja u sendviče, na pice ili se jede uz sir i neku salatu.

kup
Najpoznatiji su voćni i sladoledni kup. Voćni kup se pravi tako što se isečenom voću dodaju šlag, keks, čokolada ili preliv, dok se sladoledni pravi tako što se sladoledu dodaju voće, keks, čokolada i razni drugi prelivi i dodaci, po želji.

kupina
Kupina je višegodišnja biljka koja potiče iz roda Rudus. U ishrani se koristi plod ove biljke. Jede se sveža, kuvana, kao dodatak raznim poslasticama, a takođe se od nje mogu praviti razni sokovi, vina, slatko i džemovi. Kupinovo vino je jedno od najpoznatijih i najomiljenijih voćnih vina. Ona je od velikog značaja za čovekovo zdravlje, posebno za srce i krvne sudove, a poznata je i njena velika uloga u borbi protiv malokrvnosti.

kupus
Kupus je višegodišnja, zeljasta biljka koja spada u jednu od najzdravijih vrsta povrća. Može se jesti svež, kiseo, a može se i cediti i piti kao sok. Sok od svežeg kupusa je poznat kao odličan lek protiv mnogih bolesti. Ukiseljen kupus se jede kao salata zimi, a koristi se i za zavijanje jednog od najpoznatijeg jela srpske kuhinje, sarme. On sadrži puno vitamin C, kalijum, gvožnje, kao i razna dijetetska vlakna.

kupus salata
Kupus salata se pravi tako što se svež kupus što sitnije isecka, a zatim mu se dodaju ulje, sirće, so i drugi začini. Pored sveže, postoji i kisela kupus salata, koja se pravi od kiselog kupusu kome se dodaju so i razni začini, najčešće aleva paprika.

kurirska služba
Kurirska služba je specijalizovana vrsta službe za dostavu. Ona poseduje vozila za dostavu, pomoću kojih isporučuje hranu. Zadatak kurirske službe je, kao i zadatak dostavljača, da hrana stigne kod kupca u ispravnom stanju, tj. da se ništa ne prospe ili pomeša, kao i da stigne u okviru maksimalnog vremena datog za isporuku.

kurkuma
Kurkuma je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice đumbira koja potiče iz Južne Azije. U ishrani se koristi kao začin koji je izuzetno lekovit. Ona povoljno utiče na rad štitne žlezde, umiruje upalne procese i reguliše metabolizam. Uglavnom se koristi kao dodatak raznim jelima od mesa, salatama, čorbama i drugim jelima, a od nje se može napraviti i čaj. Ima ljut i gorak ukus, pa daje pikantan i ljut ukus jelu. Zanimljivost je da se ova biljka koristi i kao prirodno bojilo, a na proizvodima se označava oznakom E 100.

kuskus
Kuskus je nacionalno jelo u Tunisu, Alžiru i Maroku, a potiče iz Severne Afrike. Iako mnogi misle da je žitarica, kuskus je sitna, okrugla testenina koja se dobija od brašna od durum pšenice. Sprema se tako što se kratko kuva na pari ili u ključaloj vodi, a zatim mu se po želji dodaju začini, povrće, meso ili neki sir, poput tofua.

kuvano
Kuvana jela se uglavnom serviraju kao glavno jelo i često su neizostavni deo ručka. U zavisnosti od tipa kuhinje kuvana jela mogu biti sa mesom ili samo sa povrćem. Najpoznatija kuvana jela kod nas su jela od pasulja, graška, boranije i sličnog povrća; musaka, sarme, razne supe i čorbe, podvarak..

kuver
Kuver je pribor za jelo koji se dostavlja uz hranu a u širem smislu obuhvata i stolnjak, čaše, salvete i sličan inventar. U restoranima se pod kuverom podrazumeva i ponuda hleba i peciva.


L

lazanje
Italijanski specijalitet čiji naziv potiče od starogrčke reči “lasagnum” koja znači jelo ili posuda, a preuzeli su je Rimljani i dali sadašnji naziv - lazanje. Lazanja se odnosi na vrstu ravne testenine, ali i na jelo sastavljeno od mesa, sira i paradajz sosa sa ravnom testeninom. Postoji više vrsta filova koji pripremaju, ali ovaj je osnovni. Pored osnovnog fila, najčešći je sa dodatkom bešamel sosa.

leblebije
Mahunarka bogata gvožđem, koja pomaže u snižavanju holesterola, pomaže pri varenju, izbacuje otrove, čuva kosti. Koristi se kao varivo, dodatak povrću u pripremi jela, a nedozrelo seme se priprema kao pasulj ili grašak. U istočnim zemljama melju brašno od leblebija i prave peciva ili mešaju sa pšeničnim brašnom i prave veoma tražen i ukusan hleb. Falafel i humus su najtraženiji specijaliteti od leblebija, a u našim krajevima se jedu i propržene semenke, kao grickalice.

ledeni čaj
Napitak koji se uglavnom konzumira leti i to rashlađen. Priprema se od raznih čajeva sa dodatkom limuna i šećera ili meda. Najčešće se priprema sa mentom i breskvom.

lepinja
Pecivo pripremljeno od pšeničnog brašna. Sastojci lepinje su brašno, hleb, so, ulje i kvasac. Služi se uz roštilj, koristi za pripremu sendviča, ali se takođe često nalazi na trpezi srpske kuhinje uz sve obroke.

lepinja sa kajmakom
Specijalitet srpske kuhinje koji se najčešće konzumira za doručak, užinu ili večeru. Priprema se u svim delovima Srbije, ali je takođe viđen specijalitet i u zemljama regiona. Za pripremu koristi se domaća lepinja i domaći kajmak od kravljeg mleka.

leskovači uštipak
Srpski specijalitet sa juga Srbije koji se priprema od mlevenog mesa, sa dodatkom kačkavalja, slanine, belog luka i tucane paprike. Nalazi se na jelovniku kako uglednih restorana, tako i kioska brze hrane ali i svakodnevnom meniju.

lešnik
Lešnik spada u koštunjavo voće. Koristi se za pripremu kolača i torti, u konditorskoj industriji pri pravljenju čokolada i krema, ali i u farmaceutskoj industriji. Štiti srce i krvne sudove, uz redovnu konzumaciju snižava krvni pritisak, a i dobar je antioksidans. Od vitamina najviše su zastupljeni vitamin B, A i E, a od minerala kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, mangan, senel, cink.

libansko
Libanska kuhinja predstavlja spoj evropske i istočne kuhinje. Voće, povrće, žitarice, ribe i morski plodovi čine ovu kuhinju lakom, niskokaloričnom i zdravom. Od mesa koriste se uglavnom piletina i jagnjetina. Važnu stavku predstavlja predjelo, koje se služi u malim posudama. Omiljena, ali i najčuvenija jela ove kuhinje su falafel, mutabel, humus. Začini su važna stavka libanske kuhinje i koriste se u svim jelima, kako slanim, tako i slatkim.

lignje
Lignje se najčešće konzumiraju u mediteranskoj kuhinji. Mogu se pržiti, pohovati, puniti. Služe se sa prilozima i raznim sosovima. Pored mediteranske, lignje se koriste i u drugim kuhinjama sveta. Važan su izvor belančevina i aminokiselina, a sadrže i vitamine B6, E, C, zatim minerale selen, fosfor, cink, magnezijum, ali i proteine.

limenka
Hermetički zatvorena konzerva napravljena od tankog lima koja se korsti za čuvanje, skladištenje i prenos hrane i pića. U limenkama se čuva i održava hrana koja se priprema procesom konzervacije, na primer paštete, mesni narezak, kompoti.... Pića koja se uglavnom konzerviraju su gazirani i negazirani sokovi, piva…

limeta
Slatkasta citrusna voćka koja se konzumira kao napitak ili kao dodatak raznim napicima, ali i sosovima, prelivima i jelima. Sadrži folnu kiselinu i kalcijum i bogata je vitaminom C. Dobar je antioksidant i sprečava nastanak kamena u bubregu. Takođe, pomaže u sprečavanju nastanka raka u debelom crevu, želucu i krvi.

limun
Citrusno voće koje se gaji u svim delovima sveta, a potiče iz Azije. Kiselkastog je ukusa. Koristi se za pripremu napitka, takozvane limunade, ali i kao sastojak drugih napitaka, mnogih preliva, sosova i za pripremu jela. Bogat je vitaminom C, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom. Limun je dobar antioksidant, pomaže izbacivanju viška tečnosti iz organizma, pomaže kod anemije, glavobolje, za jačanje organizma, za lečenje prehlade i gripa, kod dijeta...

list
List je bočni, spljošteni deo izdanka. Osnovna funkcija lista je fotosinteza, disanje, transpiracija i gutacija, a sporedne osobine su skladištenje vode i organskih materija… Listovi mnogih biljaka se koriste u kulinarstvu, kako celi, tako i mleveni, kao začini, zatim za pripremu čajeva i lekovitih napitaka.

losos
Losos je riba koja većinu svog života provodi u moru, dok u slatkoj vodi provodi prvih dve do tri godine i u fazi mresta. Meso lososa je važno u ishrani zbog svog nutritivnog sastava jer sadrži visokovredne belančevine, vitamine B kompleksa, fosfor, selen, i omega-3 masne kiseline. Priprema se na razne načine - na žaru, prženjem, pohovanjem, sa raznim prilozima, sosovima i začinima.

lovor
Lovor je zimzeleno drvo sa staništem u regionu Mediterana. Lovorov list se koristi u kulinarstvu i medicini, dok se od lovorovih grančica pravi venac koji ima istorijski značaj. Lovor sadrži vitamin C, a od minerala gvožđe, mangan, kalcijum, kalijum i magnezijum. Pomaže pri varenju, kod lečenja kožnih bolesti, kod bolnih mišića, pospešuje bolju prokrvljenost. U kulinarstvu se lovorov list koristi pri pripremi supa, čorbi, jela, sosova...

luk
Luk je jedna od najstarijih povrtlarskih kultura. Aromatičnog mirisa, manje ili više ljut, zavisno od klime u kojoj se odgaja. Može biti mladi, beli, žuti i crveni (ljubičasti). U kulinarstvu se koristi pri pripremi raznih jela, sosova, salata... Luk je bogat dijetanim vlaknima, vitaminom B6, folatom, manganom i vitaminom C. Luk ima i lekovita dejstav, pa tako deluje protivupalno, pospešuje rad krvnog sistema, reguliše rad creva, jača imunitet, pročišćava organizam.

ljutenica
Ljutenica je vrsta zimnice, koja potiče iz zemalja sa Balkana. Osnovu ljutenice čine: paradajz, obična i ljuta paprika, crni i beli luk, šećer i so, a po želji se mogu dodati razni začini poput bibera i lovorovog lista. Sprema se tako što se paradajz samelje i stavi da se kuva, a potom se dodaju šećer, so, začini i luk. Nakon toga se smesi dodaju očišćene ljute paprike i ostavi se da se kuva još malo. Kada se kuvanje završi, smesa se sipa u tegle i ostavi da se ohladi. Ova vrsta salate se obično koristi zimi, kao dodatak raznim kuvanim jelima i specijalitetima sa roštilja.

ljuto
Ljuto je naziv za hranu koja ima veoma pikantan, začinjeni ukus. Ljutina hrane može da varira od blago ljute do ekstra ljute. Vrsta hrane koja spada u ljutu hranu je: luk, čili, đumbir, biber i slična hrana. Postoje razne vrste čili paprike, smatra se da samo u Meksiku postoji više od 150 vrsta ove paprike, čiji stepen ljutine varira u zavisnosti od vrste paprike. Ljuto utiče pozitivno na pluća i creva, ali previše ljuta hrana može izazvati hiperaktivnost i nadražiti creva.


M

mađarica
Pica koja se priprema ljuto. Sastojci ove pice su pice testo, pelat ili kečap, šunka, kulen, sir trapist, šampinjoni, feferoni i origano. Može se pripremati i sa kačkavaljem umesto trapista. Uglavnom se priprema u Vojvodini, ali je vrlo često na meniju picerija širom regije.

majonez
Gust, kremast sos koji je čest dodatak sendvičima, jelima sa roštilja, picama, ali se takođe koristi za pripremu raznih salata, namaza, preliva, sosova… Sastojci za pripremu majoneza: ulje, žumanca, senf, so, biber i limunov sok. Majonez je bele ili svetložute boje i priprema se i jede hladan. Jedan je od najbitnijih sosova klasične francuske kuhinje, a dosta je prisutan i u drugim kuhinjama.

mak
Mak je jednogodišnja biljka koja potiče iz Azije. U ishrani se koriste semenke ove biljke. Ono se najčešće upotrebljava kao dodatak štrudlama, pecivima i pitama. Štrudla od maka je jedna od najpoznatijih i najomiljenijih poslastica širom sveta. Takođe se koristi za ukrašavanje torti i sitnih kolača. Pored toga što je veoma ukusan, mak ima i razna lekovita svojstva. On utiče na regulaciju krvnog pritiska, povećava koncentraciju, štiti od zapaljenjskih oboljenja, a utiče i na smanjenjee bolova i opuštanje mišića.

makarone
Makarone su vrsta suve testenine, koja se najčešće pravi sa durum pšenicom. Oni su izduženog oblika, kraći od špageta, a iznutra su šuplji. Reč makaroni potiče od italijanske reči maccheroni. Spremaju se tako što se kratko kuvaju u ključaloj vodi, a nakon toga im se dodaju dodaci po želji, pa tako imamo makarone sa sirom, sa bolonjeze ili nekim drugim sosom. Pored kuvanja, mogu se zapeći sa šunkom, pavlakom, jajima ili nekim drugim namirnicama, a može se napraviti i pita sa makaronima.

malina
Malina je višegodišnja zeljasta biljka, koja se najčešće gaji u Evropi i severnoj Aziji. U ishrani se koristi plod ove biljke. Uglavnom se jede sveža ili smrznuta kao dodatak poslasticama, a može i da se osuši. Ona je, pored toga što je veoma slatka i ukusna, izuzetno zdrava. Sadrži prirodne šećere, puno vitamina C, prepuna je antioksidanata, a utiče i na probleme sa cirkulacijom, znojenjem i kardiovaskularnim sistemom. Pored zdravstvenih, utiče i na spoljašnje delove tela, pa tako čisti kožu i ten, jača kosu i pomaže nam da sačuvamo vitku liniju.

mandarina
Citrusno voće, koje najbolje uspeva u suptropskim krajevima, jer je osetljivo na hladnoću. Slatkastog je ukusa i narandžasto crvenkaste boje. Sadrži vitamin C, A, B6, zatim tiamin, folnu kiselinu, kalcijum, magnezijum, fosfor… Zbog vitamina C ublažava simptome prehlade i gripa, ima antioksidantna dejstva, utiče na poboljšanje imunog sistema. Kora mandarine se suši i melje i može se koristiti kao dodatak sokovima, supama i čorbama, marinadi za ribu i meso, a koristi se i u svežem stanju, kako za ishranu, tako i za pripremu sokova.

mango
Egzotično voće koje potiče sa sa Indijskog podkontinenta. U mnogim kulturama koristi se u određenim obredima. Ukus manga je između breskve, narandže i ananasa. Bogat je vitaminima A, B, C, E i K, kalijumom, bakrom i esencijalnim masnim kiselinama. Uglavnom se jede u svežem stanju, a koristi se za pripremu mnogih sosova, jela i napitaka. Mango ima ulogu u prevenciji anemije, kontroli krvnog pritiska, jačanju imunog sistema. Takođe, veoma je efikasan u sprečavanju isušivanja kože, pa je čest sastojak u kozmetičkim preparatima.

margarin
Nastaje od biljnih ulja koja se hidrogenizacijom na temperaturi od 260 stepeni dovode u čvrsto stanje. Margarin obogaćuje vitaminima A, D i E, ne sadrži holesterol ni transmasne kiseline, a sadrži optimalan promer jednostruko i višestruko nezasićenih masnih kiselina, a proizvodi se od pažljivo odabranih sirovina visokog kvaliteta. Koristi se kao namaz, ali i za pripremu testa, kremova, kolača.

margarita
Italijanski specijalitet koji spada u jedan od tri zvanične varijante Napoletanske pice. Sastojsci za pripremu ove pice su: paradajz, mocarela, bosiljak i maslinovo ulje. Ovo je osnovni sasvav margarita pice, a priprema se još i sa kačkavaljem umesto mocarele ili dodatkom parmezana, sa kečapom umesto paradajz sosa… Pripremljena na bilo koji način, ova pica je omiljena u celom svetu.

marinada
Marinada služi za omekšavanje mesa i poboljšavanje ukusa hrane. Neki od sastojaka marinade su korica limuna, maslinovo ulje, susamovo ulje, voćni sok, vino, sveže začinsko bilje, senf, med, balzamiko sirće, limun… Marinada se koristi kako za meso i ribe, tako i za sir i povrće. Može biti kuvana i ne kuvana i većinu marinada važna je kiselost. Veoma je popularna u svim kuhinjama sveta.

marinirano
Mariniranje je proces kojim meso, divljač i ribu ostavljamo u marinadi da se prožmu ukusima i mirisima. Uglavnom u ulju, vinu, limunovom soku sa začinima. Mariniranjem se pored omekšavanja i poboljšavanja ukusa namirnice i čuvaju. Mariniranje može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

marmelada
Marmelada je slatka gusta smesa od kuvanog voća. Prvobitno se pravila od dunja u Engleskoj, a danas se pravi od gotovo svih vrsta voća i u gotovo čitavom svetu. S obzirom da se dugo kuva, dodavanjem želatina ubrzava se proces pripreme. Koristi se kao namaz za hleb, ali i za pripremu torti, kolača, rolata, čajnog peciva.

masline
Maslina je zimzelena biljka, koja potiče iz istočnog Mediterana. U ishrani se koristi plod ove biljke. Plod može biti zelene ili crne boje i izgledom podseća na zrno grožđa. One su veoma zdrave, utiču na smanjenje holesterola, pomažu organima za varenje, a sadrže i puno vitamina E. Pored toga što se plodovi grickaju ili jedu kao salata, oni su i čest dodatak raznim italijanskim specijalitetima, najčešće picama. Neke vrste pica su nezamislive bez dobrih zelenih ili crnih maslina. Takođe, od njih se može napraviti odlično maslinovo ulje, koje je izuzetno zdravo.

maslinovo ulje
Maslinovo ulje se pravi ceđenjem zdravih plodova masline. Smesa koja se dobije se cedi, kako bi ulje bilo čisto i spremno za upotrebu u ishrani. Najbolje je ekstra devičansko maslinovo ulje, jer se za njega koriste masline koje se obrađuju maksimum 24 sata od branja. Ono je izuzetno zdrava namirnica, koja je bogata nezasićenim masnim kiselinama. Ono se koristi za prženje, pečenje ili kao preliv za salate, a može se koristiti i za negu kože i kose, pa je tako čest sastojak kozmetičkim proizvodima.

med
Med je proizvod medonosnih pčela. Dobija se od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Hemijskim reakcijama odloženi sok preklopljen saću pretvara se u med. Med se deli na onaj koji se dobija od jedne vrste biljke i onaj koji se dobija od više biljaka. Zbog lekovitih sastojaka biljaka od kojih nastaje, veoma je lekovit. Koristi u očuvanju imuno sistema i samim tim pomaže u sprečavanju bolesti i pomaže pri izlečenju. Hranljiva vrednost je na visokom nivou, pa služi i kao idealan izvor energije. Može se uzimati direktno, tada med treba malo zadržati u ustima da se rastopi, kako bi preko sluzokože lekovite supstance ušle direktno u krvotok, a može se i rastvoriti u mlakoj vodi. Najtraženiji su bagremov i livadski med, a postoje još i šimski, lipov, suncokretov, kestenov…

medaljoni
Pripremaju se najčešće od svinjskog ili telećeg mesa, mada se, takođe, koristi i pileće i ćureće meso. Za pripremu medaljona koristi se meso izvanrednog kvaliteta. Sastojci za pripremu medaljona: meso, šampinjoni - od kojih se pravi preliv, crni luk, belo vino, začini. Najčešće se ovako pripremljeni medaljoni nalaze na menijima restorana. Postoje i drugačiji načini pripreme medaljona - punjeni šunkom ili slaninom i sirom, medaljoni od mlevenog mesa. Služe se sa povrćem, kao prilogom.

mediteransko
Mediteranska kuhinja predstavlja primer zdrave ishrane koju odlikuju intenzivna aroma, velika raznolikost i bogatstvo boja. Ova kuhinja omogućava uravnoteženu ishranu i unos neophodnih nutritivnih elemenata. Maslinovo ulje, riba, voće poput limuna, breskve, smokve, narandže..., povrće poput paradajza, patlidžana, paprike, tikvica…, mesa poput jagnjetine, jaretine, piletine, teletine, paste, riža, aromatični začini i vrhunska vina su sastavni i nezaobilazni deo tradicionalne kuhinje mediteranskih zemanja. Osim u mediteranskim zemljama, mediteranska kuhinja je veoma cenjena gotovo svuda.

meksičko
Meksička kuhinja je prepoznatljiva po ljutim jelima. Međutim, ova kuhinja je veoma zdrava, jer se koriste raznovrsne namirnice. Voće poput papaje, manga, avokada, ananasa, kokosovog oraha, koje se koristi sveže, ali i za pripremu sosova, zatim, povrće, meksički pirinač, kukuruz koji se koristi kako u jelima, tako i za pripremu tortilja, više vrsta čili papričica, meso, riba i začini su prepoznatljive namirnice ove kuhinje. Jela koja su poznata širom sveta, ne samo u Meksiku su burito, čimičanga, gvakamole, naćos, tortilja, takos, salsa, kesadilja...

meksikana
Ljuta pica koja se u osnovi priprema na sledeći način: pica testo, mlevena govedina, luk, paradajz, sir, halapenjo papričica i ljuti čili sos. Međutim postoji više načina pripreme ove pice. Može da se priprema sa peperoni kobasicom, feferonama… ali svaka receptura ove pice je sa ljutim sastojcima i to je ono što je čini jedinstvenom.

meso
Meso je životinjsko mišićno tkivo koje se koristi u ishrani. Priprema se pečenjem, prženjem, pohovanjem, dinstanjem, kuvanjem, zasebno ili sa raznim prilozima poput povrća, sosova, preliva… Prisutno je u svim kuhinjama i mnogi specijaliteti su pripremljeni baš od mesa. Koristi se goveđe, juneće ili teleće meso, zatim svinjsko, ovčje, jagnjeće, jareće, konjsko, zečje, meso divljači i živinsko meso, kao i meso riba. Meso je bogato proteinima, belančevinama, vitaminima B grupe, gvožđem, fosforom, kalcijumom.

mešano meso
Kombinacija više vrsti mesa pripremljena na roštilju. U tanjir mešanog mesa idu pljeskavice, ćevapi, pileće belo meso, bela vešalica, krmenadle, rolovano pileće belo meso, pileći batak, kobasice. Mešano meso se nalazi na menijima gotovo svih restorana domaće kuhinje i jelo je koje preferiraju gurmani i ljubitelji roštilja.

meze
Meze predstavlja deo obroka koji se postavlja pre glavnog jela. U zemljama Srednjeg Istoka i zemljama Balkana meze je obavezno na svim slavljima, ali i pri svakodnevnim obrocima. U zavisnosti od zemlje razlikuje se i hrana koja se postavlja za meze. U Grčkoj i na Kipru za meze se postavljaju plodovi mora, sirevi, salate, kobasice. U turskoj meze predstavlja ljuta pasta od oraha, beli sir, dinja, liglje, artičoke, ćuftice… dok u našim krajevima meze predstavlja užitak pripremljen od tanjira suhomesnatih proizvoda, raznih sireva, kajmaka, sa dodatkom salata.

milaneze
Milaneze predstavlja sos koji se koristi za pripremu italijanskog specijaliteta - paste. U osnovi, mileneze sos se priprema od paradajza, belog luka, maslinovog ulja, bosiljka, sa dodatkom rendanog sira preko paste, a mogu se dodati i šunka ili slanina i pečurke, po želji. Za pripremu ove paste uglavnom se koriste špageti, ali i druge vrste testenina. Ovaj italijanski specijalitet je veoma cenjen kod Italijana, ali i kod drugih naroda.

mirođija
Začinska binjka poznata po svojoj specifičnoj aromi. Zbog te svoje specifičnosti veoma je čest začin jelima, naročito čorbama. Ova biljka ima i lekovita svojstva. Koristi se pri varenju, kod nadimanja i gasova. Od mirođije se pripremaju čajevi, eterična ulja, čaj za spavanje, a pomaže i protiv štucanja. Od ove biljke koriste se uglavnom listovi, dok se plod na žalost vrlo malo koristi.

miso
Miso supa, tradicionalna, domaća Japanska supa. Priprema se od bujona daši, miso paste i drugih dodatnih sastojaka, kao što su alge, razno povrće, začini. Miso supa je zdrava i lekovita. Smanjuje rizik od raka, poboljšava imunitet, zdravlje kostiju, nervni sistem, dobar je izvor kalcijuma, odlična za probavu. Pri pripremi ove supe mora se voditi računa o sastojcima koji se koristi, jer pri pogrešnoj upotrebi mogu biti štetni po zdravlje.

mleko
Napitak bele boje koji predstavlja biološki visokovrednu i lako svarljivu hranu. Mleko sadrži visok nivo kalcijuma, koji ima važnu ulogu ne samo za očuvanje kostiju i zuba, već i za druge procese u organizmu. U ishrani se najčešće koristi kravlje mleko koje može biti punomasno, poluobrano i obrano. Pored kravljeg koristi se još i kozje i ovčje mleko. Od mleka se prave i mlečni proizvodi poput sira, kajmaka, pavlake, jogurta...

mleveno meso
Samleveno juneće, svinjsko, pileće ili ćureće meso. Za dobijanje mlevenog mesa koristi se meso visokog kvaliteta. U mnogim svetskim kuhinjama koristi se za pripremu različitih jela i specijaliteta. Neka od jela koja se pripremaju sa mlevenim mesom su faširane šnicle, musaka, bolonjeze sos, rolari sa mlevenim mesom, ćufte, sarma...

mlinci
Vrsta testa koja se priprema od brašna jaja i vode. Tanko razvijeno testo se suši na plotni i pre upotrebe lomi na manje komade. Prelivaju se supom da bi omekšali. Pripremaju se sa mesom poput piletine i ćuretine, a mogu biti pripremljeni i sa masnoćom od pečenja ili u supi. Mlinci se najčešće koriste u Vojvodini, ali su i često na meniju mnogih restorana u ostalim krajevima naše zemlje, kao i u regionu.

mocarela
Za mocarelu u Italiji kažu da je kraljica među sirevima. Prepoznatljiva je po tome što je u obliku grudvica 80 - 100 grama i čuva se u sopstvenoj surutki. Sveža mocarela ima najveću hranljivu vrednost, ali se priprema i pohovana, na pici, u jelima gde se zahtevaju lako topljivi sirevi. Najpoznatije jelo pripremljeno sa mocarelom je kapreze salata.

morski pas
Riba grabljivica čije su škrge u obliku proreza. Žive u slanim vodama, međutim postoji i vrsta koja se može održati i u slatkoj vodi. Meso morskog psa je veoma ukusno. Priprema se sveža prženjem, pečenjem, kuvanjem, dinstanjem ili kao sušena riba, sa raznim začinima, prilozima i sosovima.Postoje razne recepture za pripremu ove ribe iz različitih kuhinja.

morski plodovi
Morski plodovi se koriste u raznim kuhinjama sveta poput mediteranske, kineske, japanske… Pod plodovima mora spadaju škampi, kozice, gambori, jastog, dagnje, kamenice, sipa, hobotnica, lignje. Priprema se razlikuje od kuhinje do kuhinje, ali uglavnom se morski plodovi prvo prokuvaju, pa se dalje obraćuju u zavisnosti od recepture. Prilozi, sosovi i začini su neizostavni deo recepture jela. Morski plodovi mogu se naći sveži, zaleđeni, dimljeni, sušeni, u limenci i ukiseljeni.

mućkalica
Mućkalica je dobila ime tomo što se pri pripremi ne meša varjačom, već se mućka pomeranjem šerpe. Za pripremu ovog jela važno je da se meso prethodno ispeče na roštilju. Sastojci koji se koriste za pripremu mućkalice su lik, paradajz, paprika, ljuta paprika, beli luk i meso. Meso je uglavnom svinjsko, ali može biti i pileće i juneće. Specifičnost ovog jela jeste njegova ljutina. Postoji više načina pripreme, u zavisnosti od mesta do mesta, a napoznatija je leskovačka mućkalica.

musaka
Tradicionalno jelo koje se priprema na Balkanu i Bliskom istoku. U zemljama Balkana musaka se priprema od krompira i mlevenog mesa sa prelivom od umućenih jaja. U grčkoj se musaka priprema od patlidžana, mlevenog ovčjeg mesa, paradajza i sa prelivom od belog umaka. Postoji i musaka sa tikvicama, umesto krompira ili patlidžana, zatim sa dodatkom pečuraka. Recepture musake variraju od mesta do mesta i menjaju se zavisno od ukusa, ali u svakoj recepturi ovo jelo peče se u pećnici.


N

na žaru
Na žaru se može pripremati gotovo sve - meso, povrće, riba, pa čak i voće. Ćumur je osnova bez koje jela na žaru ne mogu biti pripremljena. Vreme pripreme ovakvih jela je kraći nego na drugi način i jela imaju posebno ugodan ukus i miris. Smatra se da su jela pripremljena na žaru zdravija, jer se ne koristi velika količina ulja, već samo za premazivalje rešetke na koju se priprema.

naćos
Meksički specijalitet pripremljen od kukuruznog brašna. Naćos je u stvari tortilja čips sa čedar sirom koji se služi sa salsom. Naćos se može služiti sa raznim nadevima od mesa i povrća, sa dodatkom maslina, ljutih papričica, posebno halapenjo papričica. Jelo je napravio Ignasio Naćo Anaja davne 1943. godine, a u njegovu čast 21. oktobar se u SAD i Meksiku slavi kao međunarodni dan naćosa. Naćos je poznato, cenjeno i može se reći omiljeno jelo u gotovo čitavom svetu.

nana
Lekovita biljka poznata i kao menta ili metvica. Postoji više vrsta nane: divlja, ljuta, pitoma, barska, jabukova, poljska… i svima je zajednički miris na mentol. Nana deluje antiseptički, antialergijski, antivirusno i umirujuće. Takođe koristi se kod stomačnih tegoba, glavobolje, bolesti disajnih puteva, bolesti kože, pomaže pri poboljšavanju imuniteta… Nana se koristi i u kulinarstvu. Listovi nane se dodaju napicima i jelima kao začinsko bilje i to uglavnom sveže. Čaj od nane je najpoznatiji napitak od ove biljke.

napolitana
Italijanski specijalitet čiji su sastojci pica testo, paradajz pelat, sir, inćuni i bosiljak. Napolitana pica je jedna od osnovnih i najstarijih napuljskih pica. Omiljena je u Italiji, ali i u ostalim zemljama širom sveta. Pored ovog recepta, postoje i druge recepture ove pice koje se pripremaju.

natur šnicla
Priprema natur šnicle je veoma jednostavna. Šnicle svinjskog ili telećeg mesa izlupati i propržiti na ulju. Napraviti sos od belog luka i brašna. Prodinstati šnicle na kratko u sosu i jelo služiti sa prilogom od krompira, testenine ili svežeg povrća. Ovo jelo se nalazi na meniju gotovo svih restorana, ali i na svakodnevnom meniju mnogih domaćica.

nudle
Nudle predstavljaju testeninu od beskvasnog testa koja se tanko razvija i seče na različite oblike. Zovemo ih još i rezanca. Nudle mogu biti napravljene od pšeničnog, ali i od pirinčanog brašna, zavisno od kraja u kome se prave. Pripremaju se kuvanjem, ali i u tiganju ili dubokom ulju, sa mesom, povrćem, ribom, plodovima mora i dodatkom začina i raznih sosova. Koriste se u gotovo svim kuhinjama sveta.

nutela
Krem namaz od lešnika koji potiče iz Italije. Glavni sastojci ovog krema su lešnik, razna biljna ulja, kakao i šećer. Nutela se koristi kao namaz na hleb, nadev za palačinke, fil ili jedan od sastojaka za fil za tortu, nadev za razna peciva poput kroasana. Nutela je poznata i konzumira se širom sveta.

njoke
Njoke su vrsta testa napravljene od krompira i brašna. One se koriste za spremanje italijanskih specijaliteta. U zavisnosti od načina spremanja, njima se mogu dodati i jaja, sir i prezle. Spremaju se tako što se kratko kuvaju u ključaloj, slanoj vodi. Od sosova se koriste sosovi koji se koriste i za pripremanje drugih vrsta pasti: Bolonjez, Karbonare, četiri vrste sira i drugi sosovi. Po želji im se, pored sosova, mogu dodati i paradajz, slanina, bosiljak i drugi začini.


O

obrok
Kada kažemo obrok, uglavnom mislimo na kombinaciju nekog glavnog jela, salate i hleba. U ishrani čovek ima najmanje tri kompletna obroka. Obrok može biti topao: supa, kuvano jelo, a može biti i hladan: predjelo, rolovano meso i slično.

omlet
Omlet je jelo od umućenih jaja. Glavnu teksturu ovog jela čine mehurići koji se dobijaju mućenjem, a često se radi dobijanja mehurića dodaju mleko ili voda. Peče se na ulju ili maslacu, a tradicionalno, peče se samo jedna strana. Omlet može biti samo od jaja, ali se često dodaju šunka, sir, pečurke ili povrće.

onlajn naručivanje hrane
Onlajn naručivanje hrane predstavlja naručivanje hrane putem interneta, bez potrebe pozivanja restorana. Putem servisa za naručivanje hranu možete brzo i lako da naručite, uz samo par klikova. Pored toga što ne gubite vreme na pozivanje restorana, ovaj vid naručivanja hrane je dobar jer omogućuje naručivanje hrane bez ometanja drugih ljudi koji se nalaze u našoj blizini i pruža vam veliki izbor različitih restorana i kuhinja.

onlajn plaćanje
Onlajn plaćanje podrazumeva plaćanje prilikom naručivanja preko interneta. Prilikom naručivanja hrane, odaberete način plaćanja Platna kartica, i nakon toga ćete biti prebačeni na sajt banke, gde ćete ukucati sve potrebne podatke za plaćanje.

orada
Orada je jedna od poznatijih riba Jadranskog mora. Specifičnost ove ribe je zlatna mrlja između očiju. Može biti teška i do 10 kilograma. Orada se priprema na žaru, u rerni ili prženjem u tiganju i dodaju se razni sosovi ili prelivi poput sosa od vina, praziluka i td., kao i razni prilozi poput krompira ili raznog povrća. Veoma je ukusna i sadrži mali broj kostiju.

orah
Orah potiče iz Azije, a u Evropu su ga doneli rimski legionari. Koštunjavo voće koje se koristi za pripremu torti i kolača, raznih sosva, ali i za pripremu alkoholnik napitaka, popt orahovače, koja ima i lekovita svojstva. Orah ima značajnu ulogu za očuvanje imuniteta, kardiovaskularnih sudova, snižava holesterol, štiti srce u vreme stresa, a kaže se i da je orah hrana za mozak. Bogat je mineralima poput kalcijuma, magnezijuma, selena, fosfora i vitaminima B, E, K, folnom kiselinom.

origano
Mediteranska biljka koja se koristi i kao začin i kao lek. Listovi origana, sveži ili sušeni koriste se kao začin u brojnim specijalitetima, a najpoznatiji je kao začin na picama. Origano je i veoma lekovit. Smatra se jednim od najjačih prirodnih antibiotika i antioksidanta. Sadrži dosta tanina, fenole, vitamina A i K i minerale. Origano deluje protiv 25 vrsta bakterija, sprečava alergije, usporava starenje...

oslić
Morska riba čija boja i kilaža variraju u zavisnosti od dubine i područja gde žive. Meso je belo, mekano i sočno, lako se vari i sadrži malu količinu masti, pa se preporučuje u ishrani bolesnika. Za pripremu se koristi cela sveža riba, fileti oslića ili panirani oslić. Priprema se uglavnom prženjem, ali i pečenjem, sa sosovima i prilozima ali i u salatama i za pripremu riblje čorbe.

ostrige
Ostrige pripadaju poridici školjki. Bogate su cinkom, proteinima, vitaminima A, B1, B2, C i D. Konzumiraju se u sirovom stanju. Veoma su ukusne, a smatraju se i odličnim afrodizijakom. Otvaranje ostriga je veoma specifično i postoji procedura koja se mora ispratiti.

ovčetina
Ovčetina je drugi naziv za ovčije meso. U ishrani se koriste gotovo svi delovi ovce. Najomiljenije je ovčije pečenje, ali se ovo meso priprema i na druge načine - dinstanjem, u raznim kuvanim jelima, sa sosovima i prilozima. Priprema se kako u srpskoj kuhinji, tako i u kuhinjama širom sveta.

ovčiji sir
Ovčije mleko je veoma bogato kalcijumom, cinkom i vitaminima B, A, D i E, pa je time i ovčiji sir veoma hranljiv i kvalitetan. Ovčiji sir koristi se gotovo svuda. U Italiji i Grčkoj je veoma cenjen i sa njim se prave razni specijaliteti, koristi se u salatama... U Srbiji najpoznatiji je Sjenički ovčiji sir, dok je u svetu najpoznatiji sir Pekorino romano ili rimski ovčiji sir.

ovsene pahuljice
Ovsene pahuljicespadaju u jednu od najzdravijih vrsta žitarica. Sadrže puno biljnih vlakana, koja su od velikog značaja za zdravlje čoveka. Najčešće se jedu za doručak, a spremaju se tako što se preliju sa mlekom, jogurtom, sokom ili vrućom vodom, kako bi omekšale, a po želji im se može dodati koštunjavo i suvo voće. Takođe se koriste kao dodatak pri pravljenju hleba i peciva.


P

pačetina
Pačetina je drugi naziv za pačije meso. Meso može biti od divlje ili domaće patke. Ono je crvene boje, bez holesterola i sa minimalnim procentom masnoće, pa je prilikom spremanja potrebno dodati još ulja ili masti. Pačetina može da se prži, peče u rerni ili na roštilju, a od nje se mogu napraviti i supa i pašteta. Najpoznatija jela od pačetine su pačetina u sosu od narandže i pekinška patka.

pakora
Pakora je naziv za pohovano povrće na indijski način. Ovaj indijski specijalitet je rasprostranjen po čitavom svetu. Sprema se tako što se povrće umače ili meša sa testom, a zatim se prži u vrućem ulju. Temperatura ulja ne treba da bude mnogo visoka, kako testo i povrće ne bi zagorelo. Za pravljenje pakore se najčešće koristi karfiol, spanać, krompir i luk.

palačinke
Palačinke se prave tako što se napravi testo od brašna, jaja, ulja, mleka, soli i šećera, a potom se pripremljena smesa prži na vrućem ulju. One su uglavnom okrugle i tanke. Tako spremljene palačinke se filuju slanim ili slatkim nadevom. Slane palačinke se najčešće filuju pavlakom, šunkom, kulenom, suvim vratom i kačkavaljem, a slatke raznim vrstama džema, eurokremom, nutelom i voćem.

palenta
Palenta je jelo od kukuruznog brašna. Pravi se tako što se u provrelu vodu doda kukuruzni griz, a zatim se polako meša, kako se ne bi stvorile grudvice od brašna. Može da bude slana ili slatka, u zavisnosti od toga šta joj se doda. Uglavnom se služi kao prilog uz neko glavno jelo, a može da bude i ceo obrok. Izuzetno je hranljiva i zdrava, a pritom sadrži mnogo manje kalorija nego hleb.

pancerote
Pancerote su poznat italijanski specijalitet. Testo je preklopljeno, najčešće punjeno pica filom: šunka, kačkavalj, pečurke i kečap. Zbog preklopljenog testa, često izgledom podsećaju na školjke. Ono po čemu se razlikuju od klasičnih preklopljenih pica poput kalcone, je to što testo za pancerote, pored pečenja, može i da se prži. Idealne su za doručak ili večeru, a uz njih najbolje ide jogurt.

pančeta
Pančeta je suhomesnati proizvod. Pravi se od svinjetine, tačnije od slanine. Slanina se posoli i tako posljena ostavi da se osuši. Tako sušena slanina se može jesti kao glavno jelo, a može se i dodati kao dodatak raznim sendvičima, glavnim jelima ili italijanskim specijalitetima poput pica i pasti. Pančeta odlično ide uz beli ili crni luk.

papaline
Plava morska sitna riba koja naseljava sva severna mora Evrope i severni Jadran. Hrani se planktonima i raste do 14 cm. Papaline su bogate Omega-3 masnim kiselinama i kalcijumom. Pripremaju se na vrelom ulju ili u fritezi, a mogu se pripremati i u rerni. Konzumiraju se cele, sa kostima.

paprika
Paprika potiče iz centralne i Južne Amerike, ali se danas gaji u čitavom svetu. Koristi se kao povrće, začin i lek. Može biti u svežem, konzerviranom ili sušenom stanju i sušena mlevena. Paprika je bogata vitaminom C i sadrži veliki procenat vode. Boja može biti bledožuta, zelena, narandžasta, crvena i smeđa. Koristi se u salatama sveža ili pečena, u raznim jelima i sosovima.

paradajz
Paradajz potiče iz Srednje Amerike, a gaji se u gotovo svim predelima sveta. Koristi se kao hrana, salata i preliv. Veoma je lekovit i ima visoke hranljive vrednosti. Paradajz ima visoko antioksidantno i antiseptičko dejstvo, čistač je organizma i diuretik i povoljno deluje kod lečenja mnogih bolesti. Konzumira se svež, kao salata, zatim kuvan, pržen, kao pire i dodatak jelima, konzerviran i kao sok. Najčešće se konzumira u italijanskoj i mediteranskoj kuhinji.

paradajz čorba
Osvežavajuća, hranljiva čorba koja se korsti kao predjelo u italijanskoj i mediteranskoj kuhinji, ali i u drugim kuhinjama je veoma često na meniju. Priprema se tako što se proprži brašno, doda kuvani paradajz i kuva kratko. Dodaju se začini - so, biber, šećer i bosiljak. Mogu se dodati pirinač ili testenina, a često se priprema i sa mesom. Servira se ukrašena začinskim biljem.

parmezan
Parmezan je tvrdi kravlji sir koji sadrži visok nivo proteina i masti, a mali procenat vode. Potiče iz italijanskog mesta Parma, pa je tako i dobio naziv - parmigiano. Koristi se rendan za posipanje pasti i salata i kao dodatak sosovima. Sadrži kalcijum, fosfor, selen i cink, i vitamine B12, A i D.

pasta
Pasta je naziv za proizvode od rezanog svežeg ili sušenog testa. Priprema se kuvanjem. Glavni je stub italijanske kuhinje, ali se u velikoj meri upotrebljava i u drugim kuhinjama sveta. Potiče iz Azije, a danas se pravi gotovo svuda. Vrste pasti su špagete, makarone, rezanci, listovi za lazanje… Pripremaju se sa raznim sosovima i predstavljaju cenjeni specijalitet.

pastrmka
Pastrmka je vrsta ribe iz porodice Salmonidae. Iako su njena staništa reke i jezera, ona se često može naći i u morskim vodama. Ono po čemu se ova vrsta ribe najčešće prepoznaje je njeno izduženo telo i brzina. Sprema se tako što se peče u rerni ili na roštilju, a može i da se prži. Uz pečenu pastrmku se odlično slažu krompir, blitva, beli luk i limun, kao i dobro belo vino. Od nje se takođe može napraviti i dobra riblja čorba.

pasulj
Pasulj je jednogodišnja biljka iz porodice bobova, koja potiče iz Južne Amerike. U narodu je poznat i pod nazivom grah. Sprema se tako što se kuva sve dok zrna ne omeknu, a po želji mu se mogu dodati meso, luk i razni začini. Nakon kuvanja se može kratko propržiti na vrućem ulju i zapeći u rerni, pa tako dobijamo veoma poznat pasulj prebranac. Na koji god način da je spremljen, pasulj ima puno lekovitih svojstava. Kaže se da je namirnica koja liči na neki organ u našem telu, lek za taj organ, a dobro je poznata sličnost zrna pasulja i bubrega. Pored bubrega, dobar je i za smanjivanje šećera u krvi, a utiče i na zdravlje srca.

pavlaka
Pavlaka je mlečni proizvod, koji se dobija tako što se mleko ostavi da stoji i tako se kiseli, pa se na površini izdvaja masnoća. U zavisnosti od dužine stajanja mleka i stepena kiselosti, može se dobiti slatka ili kisela pavlaka. Kisela pavlaka se koristi u ishrani kao namaz ili dodatak raznim jelima, dok se slatka pavlaka najčešće koristi za pravljenje kolača, torti i drugih poslastica.

pecivo
Pecivo je proizvod od testa. Pravi se tako što se testo, koje se može napraviti od raznih vrsti brašna, oblikuje u željeni oblik, a potom peče. Testu se pre pečenja mogu dodati i neke od namirnica po želji: sir, kačkavalj, šunka, kečap i slično. Najpoznatija peciva su kifle, perece, kiflice sa raznim punjenjima, proje i druge vrste peciva. Pored slanih sastojaka, pecivima se dodaju i slatke namirnice, npr. džem i krem, pa tako nastaju odlične poslatice. Peciva mogu biti dodatak jelima i uopšte obroku, a mogu se jesti i kao zaseban obrok uz čaj, kafu, mleko ili jogurt.

pečenica
Pečenica je deo dimljenog mesa u komadu. Ona se pravi od različitih vrsti mesa, ali najviše od svinjetine i govedine. Priprema se tako što se veći komad mesa dobro opere, a potom se posoli i začini raznim začinima. Zatim se meso suši na hladnom dimu. Osušeno meso se služi kao hladno predjelo, a stavlja se i u sedviče, paste, pice i palačinke.

pečenje
Pečenje predstavlja meso koje je pripremljeno u rerni, na žaru ili otovrenoj vatri. Peku se uglavnom veliki komadi a najukusnije meso pripremljeno na ovaj način je meso od buta kada je u pitanju svinjsko i jagnjeće meso ili pečenica i bubrežnjak kod govedine i teletine. Pečenjem se zadržavaju nutrutivne vrednosti mesa i dobija se lep i sočan ukus. U pripremi jela se najčešće koristi krompir, šargarepa i tikvice dok se uz meso često serviraju i ren i senf.

pečurke
Pečurke su biljke prepoznatljivog izgleda čiji plod raste iznad zemlje i sastoji se iz drške i šešira. Postoji puno različitih vrsta pačuraka ali što se ishrane tiče osnovna podela je na jestive i nejestive pečurke. Pečurke su dobar izvor belačevina i u raznim oblicima se koriste u gotovo svim kuhinjama.

pečurke na žaru
Pečurke su pogodne za pripremu na roštilju budući da sadrže dosta vode koja kod pripreme isparava i ostavlja dobar miris i sočan ukus. U pripremi se često koristi maslinovo ulje i beli luk. Pečurke na žaru se serviraju kao toplo predjelo ili prilog uz jela sa mesom.

pekinška patka
Pekinška patka je jedno od najpoznatijih jela od pačijeg mesa. Sprema se tako što se patka opere i osuši, a potom premaže mešavinom koju najčešće čine: crno vino, beli luk, đumbir, soja sos, biber i drugi začini. Nakon toga se uvije u foliju i ostavi u frižideru preko noći, a onda se peče u zagrejanoj rerni. Za bolji rezultat je najbolje smanjiti temperaturu na oko 160 stepeni, kako bi patka bila podjednako dobro pečena, a istovremeno i veoma ukusna.

pelat
Pelat je sos od paradajza. Sprema se tako što se paradajz očisti i oljušti, a onda se kuva sa dodatkom bibera i drugih začina. Nakon kuvanja se sipa u sterilisane tegle, dobro zatvori i koristi po potrebi. Nezaobilazan je sastojak italijanskih specijaliteta poput pica i pasti.

peperoni
Peperoni je ljuta čajna kobasica. Pored ove kobasice, kada čujemo reč peperoni često pomislimo i na peperoni picu. Peperoni pica je jedna od najpoznatijih ljutih pica. Osnovni sastojak ove pice čine pelat, sir, peperoni kobasica i ljuta paprika, a po želji se mogi dodati i druge namirnice i začini.

peršun
Peršun je dvogodišnja biljka zelene boje. U ishrani se koristi kao začin, ali je veoma poznat i kao lek protiv mnogih tegoba i bolesti. Kao začin se može koristiti svež ili sušen. Dodaje se u supe, salate, jela sa mesom, pite i mnoga druga jela. Sadrži puno vitamina C i gvožđa, pa se preporučuje osobama sa anemijom. Od njega se može napraviti i sveže ceđen sok, koji ima veliki uticaj na celokupno zdravlje čoveka.

pesto
Kada čujemo reč pesto, odmah pomislimo na pesto Đenoveze. Pesto Đenoveze je jedan od najpoznatijih italijanskih sosova. Koristi se za spremanje italijanskih specijaliteta poput pasti. Osnovu ovog sosa čine: bosiljak, beli luk, pinjoli, parmezan i maslinovo ulje, mada postoje različiti recepti, tako da se mogu razlikovati sastojci. Ukoliko se smesi doda čili, onda nastaje ljuti pesto sos.

pica
Italijanski specijalitet poznat širom sveta. Nastao je tako što su sluge stavljale ostatke hrane od gospodara na hleb i sve to zapekli u rerni. Siromaštvo iz Napulja je takvom jelu dodalo paradajz i tako je nastala pica kakvu danas konzumiramo. Sastojci za picu su pica testo na kome se dodaje paradajz sos, sir, bosiljak, maslinovo ulje, origano, šunka, pečurke, plodovi mora, slanina, povrće ili voće… Recepture za picu su mnogobrojne, ali najukusnije i najomiljenije su pice prema tradicionalnoj italijanskoj recepturi.

pihtije
Srpsko jelo koje se priprema od svinjskog, telećeg ili kombimacije ovih vrsta mesa. Za pripremu koristi se uglavnom meso kolenice, butkice, nogica, repova, ali se dodaje i dimljeno meso. Meso se kuva i od cele te mase pri hlađenju nastaje pihtijasta masa, odnosno pihtije. Služi se kao predjelo.

pikantno
Blago ljut ukus, oštar ali prijatan. Pikantni ukusi se najčešće sreću u azijskoj kuhinji i postižu se upotrebom raznog povrća i začina kako bi se istakao ukus mesa.

pileća krilca
Pileća krilca se uglavnom se prže u vrućem ulju ili peku na roštilju. Pored običnih krilaca, spremaju se i krilca u marinadi. Takođe se spremaju i razni slatki i slani sosovi, pa tako imamo krilca u paradajz sosu, ljutom sosu, a postoje i slatke varijante sosova, kao što su slatko ljuti sos, sos od meda i sos od čokolade.

pileća prsa
Pileće meso koje se najbrže sprema i od koga se može pripremiti najviše različitih jela je belo meso. Belo meso se najčešće priprema tako što se pohuje ili peče na roštilju, sastavni je deo salata i mnogih laganih predjela i glavnih jela. Belo meso se obilato koristi u domaćoj kuhinji i u kuhinjama u regionu.

piletina
Piletina je jedna od najzdravijih i najviše upotrebljavanih vrsta mesa. Gotovo svi delovi pileta se mogu pripremati u ishrani a poseban je specijalitet i celo pečeno pile. Piletina se brzo i lako sprema, sadrži visok nivo proteina a u odnosu na meso ostalih životnja nizak nivo masnoća.

piletina sa kikirikijem
Piletinu sa kikirikijem srećemo u kineskoj kuhinji. U pripremi se koristi seckano belo meso, kikiriki, dosta raznog povrća i začina. Uz jelo se najčešće služi kao prilog pirinač.

piletina u susamu
Piletina sa susamom se može pripremati na dosta različitih načina. Piletina se seče na manje komade, uvalja se u smesu za pohovanje i tako ostavi da malo odstoji. Pre prženja se uvalja i u susam, kratko se prži i služi uglavnom toplo uz sos.

pinjole
Pinjole su plodovi bora koji se jedu sirovi ili blago prepečeni. Koriste se i za pripremu raznih jela i poslastica. Bogati su vitaminima A, C, D i E, mineralima - fosforom, cinkom i selenom. Pinjoli su dobri kao prevencija kardiovaskularnih bolesti, zatim protiv tuberkoloze, bolesti mokraćnih kanala i poremećaja rada bubrega.

pire krompir
Pire krompir je popularno jelo koje se priprema od krompira i uglavnom se služi kao prilog uz glavno jelo. Krompir se skuva u posoljenoj vodi, ocedi i ispasira. Doda se mleko i puter i ponovo promeša.

pirinač
Pirinač potiče iz Afrike i Azije. Postoje dve vrste pirinča i mnogo podvrsta, ali svi zahtevaju toplotu i zemljište potpuno zasićeno vlagom. Narodi Azije pirinač koriste kao glavnu hranu, ali i u ostalim krajevima sveta se dosta konzumira. Uglavnom se koristi kao prilog jelima, ali i za pripremu jela i poslastica, zatim u kozmetici, za pripremu alkoholnih pića, u narodnoj medicini (pirinčana voda). Pirinač sadrži ugljene hidrate, vitamine E, B1, B2 i B6 i minerale natrijum, kalijum, kalcijum...

piroška
Italijanski specijalitet koji se priprema od testa sa nadevom od sira, šunke, kečapa. Kao nadev mogu se dodati svi sastojci, a može samo sir ili samo šunka. Takođe, može se pripremati i sa mlevenim mesom. Testo je uvijeno i peče se, a nakon pečenja najčešće se renda sir preko testa.

pistaći
Prirodno stanište pistaća je jugozapadna Azija. Pistaći su veoma kalorični, sadrže 50 odsto masti, a pored toga sadrže još i belančevine, ugljene hidrate, mnogo vlakana i minerala i vitamina. Koriste se kao grickalice ili kao sastavni deo poslastica, ali i slanih jela.

pita
Pita se uglavnom konzumira u kuhinjama zemalja Balkana, Srednjeg istoka i mediteranskoj kuhinji i priprema od testa sa kvascem ili od kora sa nadevom od sira, mesa, pečuraka, zelja, kupusa, jabuka, višanja i mnogih drugih sastojaka. Uglavnom se jede za doručak ili večeru ili kao užina. Slatke pite se služe kao poslastica.

pivo
Pivo je alkoholno piće, koje se pravi od hmelja, kvasca, ječma i vode. Najveći procenat čini voda, koja služi kao rastvarivač.Ono spada u jedno od slabijih alkoholnih pića. Ima puno vitamina B, koji utiče na kvalitet kože, a sadrži i magnezijum, kalijum i gvožđe. Danas se prave i voćna piva sa ukusom limuna, grejpfruta, crne ribizle i ostalih vrsta voća, koja sadrže manji procenat alkohola, a takođe postoje i bezalkoholna piva.

plavi patlidžan
Plod plavog patlidžana se koristi kao povrće, ljubičasto je plave boje, ali može biti i zelene, žute ili bele. Pun je vitamina i minerala i jedan je od glavnih namirnica u dijetetskoj ishrani. Priprema se na grilu ili kao sastojak jela. Najčešće se koristi u mediteranskoj kuhinji, ali je prilično prisutan i u ostalim kuhinjama.

plazma
Plazma keks koji je omiljen među decom, mladima ali i starima generacijama. U svom sastavu sadrži minerale poput kalcijuma, fosfora i gvožđa i vitamine. Zbog svog specifičnog i prepoznatljivog ukusa, ovaj keks se koristi kao zamena obroku ili užina, ali i za pripremu raznih poslastica.

pljeskavica
Pljeskavica je srpski specijalitet koji se priprema od mlevenog mesa i peče se na roštilju. Najpoznatija je leskovačka pljeskavica koja je po tradiciji ljuta i pri pripremi mesa dodaje se luk. Meso se pre pečenja “pljeska”, pa je tako i nastao naziv. Vrlo često se priprema i bez luka i ne ljuto. Pljeskavica je popularna u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni. Služi se u lepinji i po želji mogu se dodati prilozi poput svežih salata, kečapa, majoneza, pavlake...

pogača
Pogača je namirnica slična hlebu. Testo se pravi od brašna, soli, kvasca i vode, mada postoje razne vrste recepata, pa tako imamo pogače sa jogurtom, mlekom, jajima, ili sirom. One se najčešće oblikuju tako da budu okruglog oblika, a potom se peku u rerni. Po želji se preko nje mogu dodati susam ili kim. Vruća pečena pogača je odlična zamena za hleb. Ona se jede uz glavno jelo, a na nju se mogu namazati proizvodi poput kajmaka, sira ili džema. Kada je tek izvađena iz rerne, ona je toliko topla i ukusna, da se neretko jede bez ikakvih dodataka, samo uz jogurt.

pohovana piletina
Delovi pilećeg mesa koji se uglavnom pohuju jesu belo meso, pileći batak i karabatak. Pohovanje je način pripreme gde se meso začini, uvalja u brašno i jaja, a po želji i u prezle i prži u dubokom ulju. Pohovana piletina se služi uglavnom sa pomfritom ili pire krompirom, ali i sa rižom, povrćem, sosovima i prelivima.

pohovani kačkavalj
Pohovani kačkavalj se priprema tako što se kačkavalj iseče na deblje parčiće, uvalja u brašno, jaja i prezle i pohuje u dubokom ulju. Služi se kao toplo predjelo i servira sa tartar sosom ili majonezom i pomfritom.

pohovano
Način pripreme gde se namirnice poput mesa, ribe, plodova mora, kačkavalja, ali i voća, sladoleda uvaljaju u poh masu i prže u dibokom ulju. Poh masu najčešće čine jaja, brašno i prezle, a može se dodati i susam. U kineskoj kuhinji koristi se pirinčana poh masa. Jela se pripremaju pohovanjem u gotovo svim kuhinjama, vrlo su ukusna i hrskava.

pomfrit
Krompir sečen na tanke komade, jedinstvenog oblika za ovo jelo, pržen u dubokom ulju, u fritezi. Od začina ide so, a od priloga najčešće kečap, majonez, a može se dodati i tartar sos i razne vrste preliva. Konzumira se u celom svetu. Kod nas najčešće ide uz roštilj ili jela od mesa i ribe, a može i kao zasebno jelo.

pomorandža
Pomorandža je zimzelena biljka, koja potiče iz jugoistočne Azije. Ona spada u citrusno voće. U ishrani se koristi plod ove biljke, dok se od kore može napraviti etarsko ulje. Ona može biti kiselog ili slatkog ukusa. Kiseli plodovi se najčešće koriste za pravljenje džemova i slatka, dok se slatki koriste za jelo. Od nje se takođe može napraviti izuzetno zdrav ceđen sok, a često je i dodatak raznim kolačima i tortama. Sadrži puno vitamina C i fosfora, a pored toga je i odličan antioksidant, pa je njena upotreba u ishrani od izuzetnog značaja.

poslastica
Slatko jelo koje se služi kao desert. U poslastice spadaju torte, kolači, voćni kupovi, voćne salate, razne slatke pite, sladoled, palačinke… Pripremaju se od raznih kremova, voća, preliva, testa, sa dodatkom čokolade, oraha, lešnika… Poslastica je omiljena među gurmanima i nezaobilazna gotovo pri svakom obroku. Zavisno od kuhinje, poslastice se pripremaju prema različitim recepturama.

posna pica
Italijanski specijalitet, pica, koji se priprema bez mesa i mlečnih proizvoda. Uglavnom se priprema sa povrćem, morskim plodovima, tunjevinom, maslinama i biljnim sirom. Konzumira se u vegetarijanskoj kuhinji, ali i za obrok tokom posta.

posno
Posna hrana je lagana hrana bez mesa, jaja i mlečnih proizvoda. Pogodna je u danima posta i kod vegetarijanske i veganske kuhinje. Posna jela se sastoje od povrća, ribe, morskih plodova, biljnih sireva. Poslastice takođe mogu biti posne i pripremaju se od kremova, filova i testa bez jaja i mleka.

povrće
Pod povrćem se podrazumevaju kultivisane biljke koje se koriste u ishrani. Za pripremu hrane se često koriste cele biljke ali i njeni delovi: plod, cvet, lišće, koren… Postoji mnogo načina za pripremu povrća i budući da povrće sadrži ugljene hidrate, belančevine, minerale, vitamine i još mnogo toga korisnog povrće je neizostavan deo ljudske ishrane. Povrće se uglavnom koristi sveže mada može i da se konzervira.

praziluk
Praziluk se konzumira svež ili u jelu. Svež se koristi kao salata ili u salatama, a sastojak je mnogij jela i specijaliteta kuhinja širom sveta. Odličan je diuretik, sadrži malo soli, pa je dobar protiv otoka. Sadrži celulozu, vitamine C, E, beta karoten, kalijum, mangan, gvođže i folnu kiselinu.

prebranac
Jelo od pasulja koje se priprema slično kao gravče. Razlika je u tome što se prebranac priprema sa alevom paprikom, a gravče sa sušenom crvenom paprikom. Priprema prebranca - ređa se red skuvanog pasulja, red dinstanog luka i zapeče se u rerni. Može se pripremati i sa mesom. Začini su obavezni. Služi se kao varivo ili glavno jelo.

predjelo
Predjelo čini hranu koja se služi pre glavnog jela. Postoje hladno i toplo predjelo. Zavisno od kuhinje razlikuju se i jela koja se služe kao predjelo. U srpskoj kuhinji hladno predjelo predstavljaju suhomesnati proizvodi, kajmak, sirevi, ajvar, pihtije, razne salate… Dok toplo predjelo čine omleti, rolati, slane palačinke, pite… U italijanskoj kuhinji za predjelo se postavljaju na primer brusketi, u kineskoj prolećne rolnice...

priganice
Priganice su popularno jelo od testa, nalik uštipcima. Prave se od pšeničnog brašna a potom se prže na ulju ili masti. Brzo se pripremaju, u zavisnoti od toga šta koristite kao nadev mogu biti slatke i slane i uglavnom se služe za doručak.

proja
Proja se priprema od kukuruznog ili takozvanog projnog brašna, soli i vode. Može se pripremati i sa jajima i uz to dodati sir, zelje, spanać, čvarci, jogurt, to je takozvana projara.Za pripremu projare dodaje se i pšenično brašno. Proja je srpsko tradicionalno jelo prisutno gotovo na svim gozbama, ali i na svakodnevnom meniju. Zbog korišćenja kukuruznog brašna veoma je zdrava. Konzumira se i topla i hladna.

prolećne rolnice
Kinesko predjelo koje je postalo popularno širom sveta. Odlikuje ih hrskavost. Punjene su nadevom od povrća ili mesa. Prže se u dubokom ulju i imaju zlatnu boju nakon pripreme. Glavni sastojci su soja sos, kupus, šargarepa i beli luk i ostriga sos, a ko su sa meso i meso - piletina, svinjetina ili junetina.

pršut
Pršuta se dobija sušenjem mesa buta svinjetine. Može biti njeguška, dalmatinska, zlatiborska. U italijanskoj kuhinji takođe se koristi pršuta, koju Italijani pripremaju prema sopstvenoj recepturi. Pršuta se može pripremati i od goveđeg mesa. Spada u suhomesnate proizvode i služi se kao predjelo. Vrlo često se služi sa sirevima i vinom, ali se koristi i kao sastojak mnogobrojnih specijaliteta.

prženo
Prženo je način pripreme koji se koristi za pripremu mesa, ribe, povrća, testa. Prilikom prženja koristi se ulje ili mast. Ulje koje se koristi za pripremu pržene hrane može biti suncokretovo, maslinovo, palmino. Prženje se obavlja na tiganju ili u fritezi.

puding
Puding se priprema od praškaste mase koja se kodaje u mleko ili vodu i kuva, sa dodatkom šećera, cimeta, vanilin šećera, maslaca. Nakon pripreme tekstura pudinga je želatinasto kremasta. Spada u poslastice i koristi se kao desert ili kao krem ili sastojak kremu za filove za torte i kolače. Ukusi pudinga - vanila, čokolada, šumsko voće, karamel… Služi se hladan ili topao, a može biti posut suvim grožđem, čokoladom, voćem.


Q

quattro formaggi / kvatro formađi / četiri sira
Nadev od četiri vrste sira koji se najčešće koristi u italijanskoj kuhinji za pripremu pasta i pica, a koristi se takođe i kao sos uz mesa. Sirevi koji ulaze u sastav su gorgonzola, mocarela, parmezan i ementaler.

quattro stagioni / kvatro stađoni / četiri godišnja doba
Italijanski specijalitet, pica, pripremljen od četiri vrste sastojaka. Sastojci - mocarela, šampinjoni, šunka, artičoke su raspoređeni na četvrtinama pice i čine četiri zasebna ukusa na jednoj pici. Pica pripremljena sa ovim sastojcima je prema originalnoj recepturi. Može se pripremiti i sa drugačijim sastojcima, ali princip je isti.


R

ragu
Ragu je italijanski sos, čiju osnovu čini meso. Postoje razne varijante ragu sosova. Tradicionalno se služi sa testeninom, ali se može služiti i sa palentom, pirinčem i drugim jelima. Takođe postoje i ragu čorbe, jedna od najpoznatijih je teleća ragu čorba.

rakovi
Rakovi su zglavkari sa dva para antena. Koriste se u ishrani čoveka, mada nisu često na meniju. Spremaju se tako što se izvade iz ljušture i dobro očiste i operu. Tako očišćeni račići se mogu peći, pržiti, a mogu se praviti i sa raznim sosovima ili kao dodatak italijanskim specijalitetima poput pasti. Izuzetno su ukusni ako se prilikom pripreme doda malo belog vina. Uz njih se uglavnom služi kuvani pirinač.

ramstek
Ramstek je komad mesa, koji se nalazi sa druge strane kosti na kojoj se nalazi biftek. Može biti od junećeg, telećeg ili goveđeg mesa. Najčešće se sprema u raznim sosovima i sa dodatkom povrća. Tokom spremanja se, uz povrće i sosove, može dodati i vino. Kao prilog se obično služi pirinač, testenina ili krompir.

ražnjići
Ražnjići su jelo koje se najčešće pravi od mesa ili povrća. Prave se tako što se delovi mesa, pečurki ili povrća stave na ražnjiće i peku na roštilju. Mogu biti samo od mesa, a mogu se i mešati sa nekim vrstama povrća i pečurki. Od mesa se uglavnom stavljaju piletina i svinjetina, pa tako imamo najpoznatije pileće i svinjske ražnjiće.

ren
Ren je višegodišnja zeljasta biljka čiji se koren koristi za pripremu poznatog začina. Oštar i ljut ukus rena jelu pojačava ukus, može da se koristi za pripremu raznih pikantnih sosova i salata. Ren ima izuzetna lekovita svojstva, poboljšava cirkulaciju, otvara apetit, uništava bakterije i sadrži značajne minerale i vitamine.

riba
Riba spada u vodene kičmenjake. Postoji preko 27000 vrsta riba. Može biti rečna ili morska. U ljudskoj ishrani su često prisutne sledeće vrste: pastrmka, som, oslić, losos, šaran, skuša i veoma poznate papaline. Sprema se tako što se peče u rerni ili na roštilju, a od nje se može napraviti i dobra riblja čorba. Uz tako spremljeno ribu najbolje idu belo vino i krompir ili blitva kao prilog. Pored pomenutih načina spremanja, ona se može konzumirati i sirova. Sirova riba se koristi za spremanje japanskog specijaliteta po imenu suši. Suši je vrlo brzo postao popularan, ne samo u Japanu, već i u ostalim delovima sveta.

riblja čorba
Riblja čorba se prirepma od nekoliko vrsta rečene ribe, nepisano pravilo glasi da ih mora biti najmanje pet. Riba se očisti, nalije vodom i kuva na jakoj vatri uz dodavanje povrća i začina. Najčešće se koristi som, kečiga, šaran, štuka i pored parčića ribe mogu se koristiti i repovi i glave za pripremu čorbe. Najbolje riblje čorbe se pripremaju u kotliću ili kazanu. Čorba se, po želji, može začiniti sa malo sirćeta.

riblji sos
Riblji sos je vijetnamski nacionalni sos. Iako je nastao u Vijetnamu, postao je veoma popularan i u drugim zemljama širom sveta. Postoje razne varijante ovog sosa, pa se tako svuda u svetu pravi na razne načine. Pored bele ribe, neizbežni sastojci ovog sosa su: luk, limun, maslinovo ulje i začini.

rikota
Rikota je vrsta italijanskog sira, koji se pravi od surutke. On može biti od ovčije, kravlje ili kozije mlečne surutke. Ovaj sir je kremast, blago slatkastog ukusa i sadrži vrlo malo masnoća, obično oko 5%. Za spremanje ove vrste sira potrebno je puno sveže surutke, jer ona sadrži jako malo mlečnih proteina. Pored toga što se koristi za slana jela, rikota je i česti sastojak raznih poslastica: torti sa sirevima, knedli, kao i raznih kremova.

riža / pirinač
Riža ili pirinač, kako je drugačije zovemo, je jednogodišnja biljka, koja spada u rod žitarica. Poreklom je iz Afrike i Azije. Ona je jedna od namirnica koje se najviše upotrebljavaju u celom svetu. U kuhinjama nekih zemalja ona zamenjuje hleb. U kineskoj kuhinji pirinač je nezaobilazan sastojak jela sa mesom i povrćem. U tajlandskoj kuhinji je takođe obavezan dodatak jelima. Pored toga što se koristi kao zamena za hleb, od njega se prave i odlične poslastice, poput sutlijaša.

rižoto
Rižoto je, pored pica i pasti, jedan od najpoznatijih italijanskih specijaliteta. Osnovu ovog specijaliteta čini pirinač tj. riža, po kojoj je ovo jelo i dobilo ime rižoto. Pored riže, dodaje se i prilog, koji može biti od povrća, mesa, ribe ili plodova mora. Da bi rižoto bio ukusan, dodaju se i razne vrste začina: beli luk, crni luk, biber origano i drugi začini. Sprema se tako što se posebno spreme pirinač i prilog, pa se pirinač pomeša sa prilogom. Najpoznatije vrste rižota su: rižoto Milaneze, rižoto sa plodovima mora, rižoto sa gamborima, kao i crni rižoto, koji svoju prepoznatljivu crnu boju ima zahvaljujući mastilu od sipe.

rolnice
Rolnice predstavljaju hranu koja je uvijena u rolnu, tj. rolovana. One mogu biti od hleba, od raznih vrsta običnog i listanog testa, od povrća, mesa i ribe. Rolnice od testa se najčešće pune sirom, viršlama ili kremom, pa tako imamo slane i slatke rolnice. U kineskoj kuhinji su veoma poznate rolnice sa mesom i povrćem, kao i prolećne rolnice, dok u japanskoj kuhinji imamo poznate suši rolnice, koje se spremaju od sirove ribe i pirinča.

rolovano
Rolovano predstavlja hranu koja je urolovana. Rolovano može biti meso, peciva, kao i poslastice. Od mesa se najčešće roluju svinjetina, piletina i teletina. Rolovano meso se sprema tako što se meso očisti i opere, a potom se na njega stavi punjenje: kačkavalj, šunka, pečurke i slično. Nakon toga se meso uroluje i tako rolovano ispeče. Rolovana može biti i riba, kao i poslastice, npr. rolovana štrudla sa makom.

roštilj
Roštilj predstavlja način pripremanja hrane pomoću vatre i dima. Takođe, roštilj se zove i aparat na kome se priprema ta hrana. Na roštilju se najčešće sprema meso, riba, ali se često spremaju i neke vrste povrća i pečurki. Od mesa se spremaju sve vrste, od svinjetine do govedine. Od povrća se na roštilju često mogu naći tikvice, krompir, a od pečuraka šampinjoni. Ovako spremljena hrana je zdravija od hrane pržene u velikim količinama ulja.

rukola
Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije kupusa. Ona spada u lisnato zeleno povrće. Uglavnom se jede presna, kao salata, a može se jesti i obarena uz dodatak mesa i krompira. Takođe je često možemo videti kao sastojak pica, a postoji i pica na kojoj je ona glavni sastojak, to je rukola pica. Ova biljka je, pored toga što je ukusna, i veoma lekovito aromatično povrće. Ona sadrži puno vitamina C, kao i mnoga antikancerogena svojstva.

rum
Rum je destilovano alkoholno piće, koje se dobija od šećerne trske putem procesa fermentacije i destilacije. Boja ruma može da varira od svetlo smeđe do tamno crne boje. Rum svetle boje se najčešće koristi kao piće, a tamni se, pored toga što se pije, može stavljati i u razne torte i kolače. Kada se doda čokoladnim tortama ili bilo kojim poslasticama od čokolade, daje odličan ukus čokoladi, pa je zato čest sastojak čokoladnih poslastica.

ruska salata
Ruska salata je tradicionalno jelo ruske kuhinje. Ne samo da je poznata u Rusiji, već se često sprema i u ostalim zemljama celog sveta. Dovoljno će biti da kažemo da je bilo koja veća proslava ili zabava nezamisliva bez ove salate. Po tradicionalnom receptu, ovu salatu čine sledeće namirnice: krompir, šargarepa, grašak, šunka, jaja, kiseli krastavci i majonez. Svi sastojci se iseku na sitne i jednake komadiće, a povrće, krompir i jaja je potrebno pre toga skuvati. Nakon toga se svi sastojci dobro sjedine i salata je spremna za serviranje.

rusko
Rusko u kulinarstvu označava jelo koje je tradicionalni ruski specijalitet. To ne znači da se ta jela ne spremaju i u drugim zemljama, čak su postala veoma popularna svuda u svetu, ali je osnovna ideja za njih potekla iz Rusije. Najpoznatije rusko jelo je svakako ruska salata, za koju možemo da kažemo da nema osobe koja nije čula za nju. Pored ruske salate, tu su i ruske kape, poslastica sa kokosom i čokoladom, koje izgledom podsećaju na ruske šubare.

ruzmarin
Ruzmarin je višegodišnja mediteranska biljka, čije ime potiče od latinskih reči ros i maros, što znači morska rosa. U ishrani čoveka se koristi kao aromatični začin. Najčešće se dodaje jelima od mesa i povrća, kao i italijanskim specijalitetima poput pasti. Pored toga što se koristi kao začin, od nje se može napraviti i čaj. Ova biljka ne samo da ima specifičan ukus, pomoću kog daje finu aromu jelima, već je i izuzetno lekovita. Ona utiče na smanjenje i prestanak glavobolje, deluje protiv nervne napetosti, a dobra je i za one koji imaju problema sa anemijom, nesanicom i cirkulacijom.


S

salata
Salata predstavlja kombinaciju različitih vrsta hrane, najčešće povrća ili voća. Uglavnom se jede kao dodatak glavnim jelima, ali se može jesti i kao zaseban obrok. Kao obrok se najčešće jedu obrok salate, koje pored različitih vrsta povrća sadrže i meso, krutone i dresing. Najpoznatija obrok salata je Cezar salata. Salate mogu biti i voćne, od različitih vrsti voća. One su odlična poslastica nakon slanog obroka, a po želji se mogu dodati šlag, sladoled i slični dodaci.

salsa
Salsa je meksički ljuti sos. Ona je čest dodatak jelima meksičke kuhinje, ali se može naći i na specijalitetima italijanske kuhinje, pastama, picama i drugim jelima. Meksički specijalitet Naćos je nezamisliv bez salse. Osnovu ovog sosa čine paradajz pelat, beli i crni luk, čili i paprika, mada sastojci često mogu da variraju od recepta do recepta.

samosa
Samosa je komadić prženog ili pečenog testa trouglastog oblika, koje je punjeno nadevom. Nadev za samosu može biti krompir, meso ili povrće. Uz samosu se obično poslužuje neki umak, mada se može jesti i bez umaka. Ovo jelo je veoma popularno u Indiji, služi se za doručak ili kao grickalica uz čaj.

sardela / sardina
Sardela je morska riba iz porodice haringi. Dužine je do 20 cm i može se naći u Sredozemnom i Jadranskom moru. Spada u plave ribe. Bogata je aminokiselinama omega 3 i omega 6, pa je izuzetno zdrava. Konzumira se iz konzervi, kao glavno jelo ili dodatak na italijanskim specijalitetima poput pica, a od nje se može napraviti i zdrava pašteta. Ova riba se često koristi u ishrani čoveka, možda zato što spada u najjeftinije sveže ribe. Sveže sardele se uglavnom prže ili peku, a mogu se jesti sa krompirom ili blitvom.

sarma
Sarma je tradicionalno jelo u zemljama Balkana. Sprema se tako što se napravi fil od mlevenog mesa, pirinča i začina, koji se stavlja na listove kiselog kupusa, a potom se listovu zaviju. Fil je prvo potrebno propržiti na ulju kako bi meso i pirinač omekli. Nakon zavijanja, sarma se peče u rerni. Ovo jelo je među omiljenim specijalitetima među ljudima u zemljama Balkana, pa je nezaobilazan deo velikih proslava i zabava. Pored kiselog kupusa, sarme mogu da se prave i sa listovima zelja ili vinove loze. Sarmice od zelja i vinove loze najbolje idu uz ohlađeno kiselo mleko ili pavlaku. Takođe, postoje i posne sarme, u čiji fil se umesto mesa stavlja povrće, npr. šargarepa.

sečuan
Sečuanska kuhinja je jedna od četri vrste kineske kuhinje. U ovoj kuhinji, pored ostalih ukusa, preovladava ljuto, tako da kada se pomene sečuan uvek se misli na ljuto. Ljudi iz Sečuana dosta obolevaju od reumatskih bolesti, a ljuto zagreva telo, tako da narod iz tog kraja voli ljutu hranu. Sastojci koji hrani daju ljutinu su sečuanska paprika i sečuanski biber. Najpoznatija jela su piletina i svinjetina na sečuanski način i sečuan sos koji se koristi u velikom broju recepata.

sendvič
Sendvič predstavlja hranu, koja se pravi tako što se na jednu ili između dve kriške hleba, kifle ili peciva stavi neka namirnica po želji. Najčešće se stavljaju razni namazi, šunka i drugi suhomesnati proizvodi, kačkavalj i salate. Smatra se da je sendvič nastao tako što su ljudi želeli da jedu u pokretu, dok nešto rade ili nekud idu. Danas se sendviči često spremaju kao užina koja se nosi u školu i na posao, ali se jedu i kod kuće. Kada se sendviči zapeku u rerni ili tosteru, nastaju veoma popularni topli sendviči.

senf
Senf je začin guste teksture, koji se pravi od mlevenog semena slačice, sirćeta i vode, uz dodatak raznih začina. Najčešće se konzumira uz jela od mesa ili kao dodatak u sendviču. Njime se, za bolji ukus, može namazati komad mesa pre spremanja. Pored toga što je ukusan, izuzetno je dobar za zdravlje. On je odličan izvor selena, koji ima antikancerogena svojstva.

sipa
Sipa spada u red mekušaca i veoma je popularna u ishrani u istočnom delu Azije, italijanskoj i mediteranskoj kuhinji. Mastilo sipe koristi se za pripremu prevashodno rižota, ali i za pripremu testenina i kod kuvahih riba. Mastilo sipe je crne boje i jelu daje poseban ukus i boju. Sipino meso se može jesti osušeno, a sipina kost može da posluži za pravljenje praha koji se stavlja u paste za zube.

sir
Sir se dobija tradicionalnom procedurom od mleka, zatim se oblikuje ceđenjem kroz gazu i cedilo. Može se dobiti od kravljeg, ovčijeg i kozjeg mleka. Razlikuje se tvrdi i meki i slatki i kiseli sir. Proizvodi se širom sveta. Koristi se kao namirnica za predjelo, zatim uz hleb ili kao fil za neka jela poput pita, bureka, proje… Sir sadrži visok nivo masti, kalcijuma, fosfora i proteina.

sirovo
Sirova ili presna hrana je veoma zdrava. Sve hranljive vrednosti iz namirnica unose se u organizam u izvornoj hranljivosti. Sirovo se uglavnom konzumiraju voće i povrće, ali i riba i meso u nekim kuhinjama.

skuša
Skuša je morska plava riba koja se može naći u jatu ispod morske površine. Dostiže maksimalnu dužinu od 45 cm i težinu od 0.9 kilograma. U prodaji se može naći u svežem stanju ili konzervirana i to usoljena, sušena, dimljena ili u ulju. Sadrži vitamine B kompleksa, niacin, tiamin, selen, fosfor, magnezijum i omega-3 masne kiseline. Skuša se najčešće priprema na žaru, ali može se pripremati i u rerni, servirana sa raznim prelivima i prilozima.

sladoled
Sladoled je zamrznuta poslastica, koja se najčešće pravi od mleka, šećera, jaja, pavlake, voća ili čokolade. Mlečni i čokoladni sladoledi su kremastije strukture, jer sadrže mleko i jaja, dok voćni sladoledi ne sadrže te sastojke. Oni se čuvaju u zamrzivačima, pa tako imaju dug rok trajanja, ako su pravilno skladišteni. Po želji im se mogu dodati razne bombone, mrvice, kao i koštunjavo i zamrznuto voće. Ovaj desert se svuda u svetu najviše konzumira leti, ali je zanimljivo to da se u Rusiji više jede zimi, verovatno zato što je visokokaloričan.

slanina
Slanina je suhomesnati proizvod, koji se pravi od usoljenog komada mesa. Najčešće se pravi od svinjskog mesa, ali može biti i ovčija ili goveđa. Ona može biti kuvana ili dimljena. Sastoji se od mesnatog (crvenog) i masnog (belog) dela. Jede se kao poseban obrok ili kao dodatak sendviču, omletu, pasulju i drugim jelima, a često se stavlja na italijanske specijalitete poput pica i pasti. Uz slaninu se odlično slažu beli ili crni luk.

slatko-kiselo
Slatko-kiselo predstavlja kombinaciju slatkih i kiselih namirnica. Slatko-kiselo jelo od mesa se sprema tako što se mesu dodaju slatke namirnice: pomorandža, ananas, slatki sos, pa tako imamo poznatu piletinu sa ananasom. Postoje i razni sosovi koji su slatko-kiseli. Krilca se takođe spremaju sa slatko kiselim sosom.

smokva
Smokva je mediteranska, drvenasta biljka iz familije dudova. U ishrani se koristi plod ove biljke, koji spada u voće. Postoji nekoliko podvrsta smokvi: bele, crne i crvene. Ovo voće se može jesti sveže, sušeno, a od njega se prave i razne poslastice, marmelade, kompoti, džemovi i slatka. Izuzetno su zdrave, sadrže puno kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i gvožđa, pomažu u lečenju astme, a imaju i puno antikancerogenih materija.

smuđ
Smuđ je vrsta ribe, koja pripada porodici grgeča. Telo ove ribe je izduženo i vretenasto, a glava mala. Ima karakteristične linije zeleno-smeđe boje. Ova vrsta ribe se može naći u mirnim vodama umerene temperature. U ishrani se koristi tako što se peče, na roštilju ili u rerni, ili prži na tiganju. Može i da se kuva, sa dodatkom šargarepe, krompira i drugih vrsta povrća. Uz nju se odlično slažu krompir, beli luk i limun, a od pića neko dobro belo vino.

soja
Soja je biljka iz porodice Fabaceae, koja je poreklom iz Kine. U iskrani se koriste zrna soje, koja su puna proteina i ulja. Sprema se tako što se dodaje raznim jelima umesto mesa, a od nje se mogu napraviti i šnicle. Ukus je pomalo sličan mesu, pa je u nekim jelima teško prepoznati soju. Od soje se može napraviti i sos, koji se koristi za jela kineske kuhinje, kao i mleko i ulje. Sojino mleko sadrži puno minerala i vitamina, kao i puno nezasićenih masnih kiselina, pa ga mnogi koriste kao zamenu za kravlje mleko. Mleku se mogu dodati vanila i čokolada, pa tako imamo ukusan i zdrav napitak.

soja sos
Soja sos je sos od soje, koji nastaje fermentacijom zrna soje. Koristi se uglavnom za spremanje jela iz kineske, japanske i indijske kuhinje. Postoji više vrsta ovog sosa, ali najpoznatiji su kineski i japanski soja sos. Mogu biti proizvedeni na stari, tradicionalan ili na industrijski način. Boja sosa varira od svetlo smeđe do tamno braon boje. Ovaj sos se najčešće koristi kao dodatak jelima od mesa.

som
Som je slatkovodna riba, koja pripada familiji somova. On spada u jednu od najvećih i najtežih vrsta ribe. Kao i svaka druga vrsta ribe, sprema se na različite načine: peče se, prži ili kuva. Često se spremaju fileti soma, koji se dobro začine, a potom prže na vrućem ulju. Uz soma odlično idu razni umaci od belog luka i limuna, kao i nezaobilazan tartar sos.

somun
Somun je vrsta peciva slična hlebu, koja se pravi od brašna, vode i soli. Najčešće se koristi umesto lepinje, za sendviče, ćevape i pljeskavice. Može se jesti i umesto hleba uz neko glavno jelo ili čorbu. Često se čuje naziv 5 u pola sa lukom, to “u pola” znači da su ćevapi stavljeni u pola somuna.

sos
Sos je drugi naziv za umak. Postoji više vrsta sosova, koji se razlikuju po sastavu i slatkoći ili ljutini. Oni mogu biti ljuti, slatko ljuti, slatki i slično. Pored stepena ljutine i slatkoće postoje još neke vrste sosova, a najpoznatiji su: soja sos, Peking sos, čili sos, bbq sos, sos od belog luka i tartar sos. Najčešće se koriste kao dodaci za jela od mesa ili kao umaci za jela meksičke kuhinje. Peking i soja sos su sosovi koji se često mogu naći u jelima kineske kuhinje.

spanać
Zeljasta biljka visoke hranljive vrednosti. Bogat je izvor folne kiseline, vitaminom B, C, K, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Spanać se može pripremati kao salata, varivo, pire, kao dodatak jelima. Nakon pripreme preporučuje se odmah konzumiranje i ne sme se podgrevati. Takođe, preporuka je da se priprema sa mlekom ili mlečnim proizvodima dabi se uklonila oksalna kiselina.

specijalitet
Specijalitet predstavlja jelo koje je specifično za određenu kuhinju ili specifično i jedinstveno za određeni restoran. To su jela posebnog ukusa čiji su tvorci kuvari ili kojeje nastalo u narodu jedne kuhinje. Srpske specijalitet čine sarma, pasulj, pihtije, ćevapi i pljeskavice, pečenje ispod sača… Italijanske specijalitete čine pice i paste. Grčki specijaliteti su giros, suvlaki, grčka salata...

srpska pica
Pica koja je nastala kombinacijom italijanske i srpske kuhinje. Sastojci za pripremu su: pica testo, paradajz sos, kulen, sir, slanina, feferoni, jaje. Srpska pica se nalazi na menuju gotovo svih picerija u našim krajevima. Receptura se može blago razlikovati, u zavisnosti od kraja u kom se priprema, ali je u svim recepturama ljuta.

srpska salata
Srpska salata je salata od svežeg povrća. Sastojci za ovu salatu su paradajz, krastavac, crni luk, paprika, ljuta paprika, ulje i so. Služi se kao salata uz razna glavna jela ili uz meze.

srpsko
Spremanje hrane je deo srpske tradicije i kulture. U Srbiji se tri puta dnevno obeduje - doručak, ručak i večera, a omiljeni obrok je ručak. Na srpsku kuhinju su uticali razni narodi kroz istoriju, a najviše vizantijsko - grčka i austougarska kuhinja. Hleb je veoma bitan u srpskoj kuhinji, zatim tu su pite, uštipci, proja, kačamak. Od glavnih jela tradicionalna i prepoznatljiva su: sarme, prebranac, podvarak, svadbarski kupus, roštilj - pljeskavice, ćevapi, vešalice..., paprikaš, mućkalica, karađorđeva šnicla i mnoga druga. Meze je obavezno u svim prilikama, a čine ga tanjir suhomesnatih proizvoda, pihtije, salate, udrobica. U ovoj kuhinji koristi se dosta povrća kako za pripremu jela, tako i za salate i supe i čorbe. Poslastice su nešto bez čega obrok u srpskoj kuhinji ne bi bio potpun, a neke od omiljenih su vanilice, štrudle, krofne, slatke kiflice...

stek
Stek ili šnicla predstavljaju odrezak mesa ili ribe. Uglavnom je to tanji komad koji se priprema na roštilju ili dinstanjem, pečenjem. Mariniranje steka je česta pojava, a začini su obavezni u pripremi. Služe se uglavnom sa prilozima ili prelivima i odlično idu uz salatu.

sudžuk
Sudžuk je suva, začinjena kobasica, koja potiče sa Balkana, Srednje Azije i Bliskog Istoka. Pravi se od mlevenog mesa, najčešće goveđeg ili svinjskog, sa dodatkom raznih začina. Od začina se uglavnom koriste: beli luk, crni luk, kim, mlevena crvena paprika, biber i so. Sprema se tako što se mleveno meso pomeša sa začinima, pa se dobijenom smesom pune dobro oprana creva. Nakon toga se napunjena creva ostave na dimu, a potom suše na promaji. Nakon sušenja, sudžuk je spreman za upotrebu.

suhomesnato
Suhomesnati proizvodi su proizvodi od mesa, koje je bilo izloženo preradi, soljenju, dimljenju ili sušenju, kao i dodavanju raznih začina. Prave se od različitih vrsta mesa, najčešće od svinjetine i govedine. Najpoznatiji suhomesnati proizvodi koji se koriste su: šunka, čajna, kulen, pileća prsa, pečenica i dimljeni vrat. Oni se mogu jesti kao hladno predjelo ili glavno jelo, mada se uglavnom koriste kao dodaci za sendviče, pice, paste i palačinke.

supa
Supa je tečno jelo, koje se sprema tako što se kuva. Može biti od povrća i mesa. Od povrća se stavljaju šargarepa, celer, paškanat, peršun, a od mesa pileće ili goveđe meso. Pored povrća i mesa, dodaju se rezanci, so i začini. Danas postoje i gotove supe u kesicama raznih proizvođača, za čije spremanje nije potrebno više od nekoliko minuta. Izuzetno su zdrave, pa se preporučuje njihovo svakodnevno konzumiranje.

susam
Susam je jednogodišnja biljka, koja potiče iz Južne Afrike i Azije. U ishrani se koristi seme ove biljke. Koristi se za kuvanje, pravljenje margarina, a najčešće kao dodatak proizvodima od testa: kolačima, hlebu, lepinjama, podlogama za pice, integralnim štapićima i drugim pecivima. Bogat je proteinima, gvožđem i vitaminom E, pa se zato preporučuje njegovo često konzumiranje. Od njega se mogu napraviti i ulje i brašno. Susamovo ulje je bogato esencijalnim masnim kiselinama, koje su neophodne za normalan rast i razvoj organizma.

suši
Suši je tradicionalno japansko jelo, koje se pravi od sirove ribe ili morskih plodova i pirinča, sa dodatkom pirinčanog sirćeta. Od ribe se najčešće koristi tunjevina, mada se stavljaju i druge vrste poput lososa. Najbitnije kod pripreme sušija je svežina ribe, što svežija riba, to je suši bolji. Po želji se mogu dodati alge, đumbir, vasabi i soja sos. Sastojci sušija su niskokalorični, a sadrže visok nivo vitamina i minerala. Izuzetno je zdrav, povećava otpornost organizma, reguliše krvni pritisak, a utiče pozitivno i na izgled kože. Cena sušija varira od restorana do restorana, kao i od vrste ribe koja se koristi pri njegovoj pripremi.

suvi vrat
Suvi vrat predstavlja naziv za osušeni komad mesa, najčešće svinjetine. Sam naziv nam govori da je u pitanju određeni deo životinje, vrat. Uglavnom se koristi kao predjelo, dodatak sendvičima i italijanskim specijalitetima, a može se dodati i nekim jelima tokom kuvanja ili pečenja.

suvo grožđe
Suvo grožđe je naziv za osušena zrna grožđa. Može biti svetle ili tamne boje, u zavisnosti od toga koja vrsta grožđa je korišćena za sušenje. U ishrani se koristi tako što se osušena zrna koriste prilikom spremanja raznih deserta, mada se mogu jesti i sama zrna, kao grickalica. Često se koristi i kao dodatak raznim vrstama pahuljica i muslija. Ono je veoma zdravo, dobro je za čišćenje i detoksikaciju jetre, za zdravlje srca i krvnih sudova, a utiče i na regulisanje krvnog pritiska.

suvo meso
Suvo meso je osušeni komad mesa, koje je prošlo kroz proces sušenja. Za sušenje se biraju najbolji komadi mesa. Meso se dobro očisti i posoli, a potom sledi proces sušenja. Kada se završi proces sušenja, može da se koristi u ishrani. Uglavnom se koristi za pravljenje sendviča i kao dodatak picama i pastama, a može se konzumirati i samo, kao predjelo ili glavno jelo. Takođe je čest dodatak kuvanim jelima poput pasulja, kome daje specifičan miris i ukus.

svinjetina
Reč svinjetina označava meso dobijeno od svinje. Ukoliko je svinja mlada, meso se zove prasetina. Ona se može spremiti na razne načine: može se peći na roštilju ili rerni, a može se i kuvati, pržiti ili osušiti. Sušenjem određenog komada mesa dobija se svinjska pečenica, suvi vrat i slanina. Od nje se mogu napraviti i prerađevine, pa tako imamo šunku i kobasice. Ova vrsta mesa je najzastupljenija u ljudskoj ishrani, mada se u nekim narodima ne konzumira.

svinjski file
Svinjski file predstavlja najkvalitetniji deo mesa svinje. On sadrži najmanji deo masnoće. File se sprema tako što se peče na roštilju, prži u tiganju, a može se i samleti i iskoristiti za pravljenje ćevapa i pljeskavica. Ukoliko se prži ili peče, najbolje je ostaviti ga da odstoji u nekoj marinadi pre spremanja. Ovaj komad mesa se može i puniti pršutom, kačkavaljem i sličnim namirnicama, a kao prilog uz njega odlično ide obareno povrće.


Š

šafran
Šafran je jedan od najskupljih začina na svetu. Dobija se od vrškova tučka. Intenzivnog je mirisa i blago gorkastog ukusa,narandžaste boje i jedinstvene arome. Šafran deluje preventivno na kancer, dobar je citostatik, antioksidans, sedativ i poseduje osobine koje podstiču imunitet. Kao začin koristi se svim kuhinjama - italijanskoj, španskoj, kineskoj, libanskoj… Jelima daje poseban ukus i aromu. Pored kulinarstva koristi se za bojenje tkanina u pojedinim zemljama.

šampinjoni
Šampinjoni su jedna od najpoznatijih vrsti pečuraka. Takođe, zbog svog svojstvenog mirisa i ukusa najčešće se, u odnosu na druge vrste pečuraka, upotrebljavaju u prehrani. Zbog svoje niske kalorične vrednosti, poželjni su kao dijetalna namirnica. Bogati su mineralima i vitaminima i deluju na smanjenje nivoa masnoće i holesterola u krvi. Veoma su hranljivi, pa se u kulinarstvu koriste često i prema raznim recepturama. Šampinjoni se prepripreme ne peru, već se brišu vlažnom krpom ili kuhinjskim papirom, a ako promene boju, treba ih oguliti. Donji deo stručka pečurke se uvek odstranjuje. Ukusne su pripremljene na žaru, ali i u sosovima, kao prilog mesu, u salatama.

šaran
Šaran je slatkovodna riba koja se naziva još i krap, krmača ili dunavski lisac. Najznačajnija je riba ravničarskih reka kako sa sportskog, tako i sa privrednog aspekta. Stanište mu je najčešće u jezerima, mirnim rekama i kanalima. Postoje divlji i ribnjački šaran. Divlji je nešto većeg rasta do 4,5 kg, dok je ribnjački manji, do 2,5 kg. Postoji i takozvani češki šaran, koji spada u ribnjački. Šaran se može naći i u rekama Australije i Severne Amerike. Priprema se najčešče u rerni, ali se može pržiti na ulju, u tiganju ili dimiti. Limun, belo vino, začini i marinade su sastavni deo gotovo svake recepture za pripremu šarana. Najpoznatija receptura je takozvani pijani šaran.

šargarepa
Šargarepa je povrtna biljka čiji se koren koristi u ishrani. Narandžaste je boje i vretenastog izgleda. Koristi se u svežem stanju, kuvana, konzervirana (kisela), seckana suva - kao začin. Šargarepa sadrži beta-karoten koji se u organizmu ljudi metaboliše u vitamin A, zatim vitamine B i C, alkaloide, eterična i masna ulja organske kiseline. U kulinarstvu se koristi u salatama, u raznim jelima kao dodatak, ali i kao osnov za pripremu jela.

šitaki
Šitaki pečurke potiču iz Japana gde je zovu carskom pečurkom. Lekovita svojstva ove pečurke su mnogobrojna - deluje na jačanje odbrambenog sistema organizma, sprečava rast tumora, snižava holesterol, krvni pritisak, sprečava srčani udar… Ova pečurkabogata je gvožđem, fosforom, kalcijumom, kalijumom, vitaminima iz grupe B i vitaminom D. Obavezna je namirnica u makrobiotičkoj kuhinji, ali se koristi i u drugim kuhinjama, kao i za pripremu čajeva.

škampi
Škampi su vrsta morskog raka koji žive u dubinama od 200 do 800 metara, ali i u plićim delovima mora i jezerima koji su povezani sa morem. Narandžasto-ružičaste su boje. Meso škampa je veoma ukusno i traženo. Pripremaju se kuvanjem ili prženjem, mogu se i pohovati. Pre spremanja, potrebno ih je usoliti i ostaviti da odstoje. Često su na meniju raznih kuhinja i konzumiraju se u gotovo celom svetu.

škarpina
Škarpina je morska riba koja naseljava osim Jadranskog mora i Mediteran i Atlantski okean. Poznata je po svojim otrovnim bodljama. Međutim, otrov ove ribe nije smrtonosan i razgrađuje se na visokim temperaturana, prilikom kuvanja ili pečenja. Neuglednog je izgleda, a boja ružičastocrvena do crvene sa smeđkastim tačkama po telu. Meso je bele boje, nemasno, jedro i čvrsto i najčešće se koristi za pripremu brodeta, mada se često priprema u rerni ili na roštilju sa sarnim prilozima, sosovima i prelivima.

škembići
Specijalitet koji se priprema kako u restoranima, tako i u domaćinstvima. Škembići se pripremaju od telećeg ili jagnjećeg želuca ili mešanjem i jednog i drugog. Pre pripreme prolaze kroz temeljno čišćenje, zatim se kuvaju u slanoj vodi. Tako prokuvani dalje se pripremaju. Najomiljenije recepture za pripremu škembića su za gurmanske škembiće, škembiće u saftu i pohovane škembiće.

školjke
Školjke spadaju u morske plodove. Sastavljene su od dve ljušture u kojoj se nalazi telo. U školjke spadaju dagnje, vongole, kamenice, lakirke, prstaći, morski tartufi i Jakobova kapica. Naseljavaju slatke vode i mora. Poznato je da se u školjkama stvaraju biseri. U kuinarstvu spadaju u veliki specijalitet i konzumiraju se sveže, inače mogu se javiti ozbiljne posledice. Školjke se očiste, odstranjuju se sveže otvorene školjke, zatim se kuvaju, nakon toga odstrane se zatvorene školjke. Serviraju se u malo tečnosti u kojoj su se kuvale.

šlag
Šlag je kremasta poslastica koja služi za ukrašavanje kolača i torti, ali kao fil za torte, dodatak mnogim drugim desertima, kafama, a kože se jesti i samostalno. Priprema se mućenjem praškaste mase uz dodatak mleka ili vode. Rado ga koriste poslastičari širom sveta, ali i domaćice.

šljiva
Voće koje se gaji kako u našim krajevima, tako i u Kini, Rumuniji, Turskoj, Italiji, Francuskoj i drugim zemljama sveta. Veoma je traženo voće i koristi se za pripremu marmelada i džemova, ali i za pripremu alkoholnog napitka - šljivovice. Šljiva pomaže kod koncentracije, dobra je za probavu, jača srce i imunitet. Ova boćka sadrži sorbitol, prirodni šećer, koji se koristi u proizvodnji dijetetskih proizvoda.

šnicla
Šnicla je odrezak od mesa ili ribe. Priprema se dinstanjem, pohovanjem, prženjem u tiganju, pečenjem na žaru, u rerni. Neke od poznatih receptura za pripremu šnicli su: natur šnicla, bečka šnicla, ali i karađorđeva šnicla. Serviraju se uglavnom sa prilogom poput pomfrita, pire krompira, raznog variva i povrća, ali i sa sosovima. U svim svetskim kuhinjama postoje recepture za pripremu šnicli.

šopska salata
Šopska salata je nastala tako što su Šopi, koji su nastanjivali Šar-planinu na salatu od krastavca, paradajza, paprike i luka stavljali sir. Šopska salata je jedna od omiljenih salata u zemljama Balkana, ali i u Češkoj. Služi se uz razna jela sa mesom ili ribom, ali i kuvana jela.

špagete
Špagete su testenina tahkog izduženog oblika. Kuvaju se u vodi. Pripremaju se sa raznim sosovima, a najpoznatije su špagete bolonjeze, tj sa bolonjeze sosom. Spadaju u italijanski specijalitet, ali se konzumiraju u čcelom svetu. U azijskim kuhinjama često se pripremaju pirinčane špagete.

špargle
Špargla je višegodišnja zeljasta biljka i spada u jednu od najuravnoteženijih vrsta povrća. Bogata je vitaminima i mineralima. Jedan je od najbogatijih izvora flavonoida koji redukuju holesterol, snižava krvni pritisak, ojačava oslabljene kapilare. Odličan je izvor vitamina B6, A, C, K i E, zatim cinka, kalcijuma i magnezijuma. U kulinarstvu se koristi kao začin i dodatak jelima, a može se jesti i sirova, kao salata.

šunka
Šunka je usoljeni, dimljeni svinjski but. Proces pripreme šunke zavisi od mesta do mesta, ali uglavnom se svodi na: soljenje, sušenje, dimljenje i dozrevanje. Služi se samostalno, u sendvičima, ali i za pripremu mnogih jela poput pica, rolata... Vrlo često se meša šunka i šunkarica, ali to nije isto. Šunkarica spada u grupu barenih kobasica sa komadima mesa. Takođe se služi samostalno, ili za pripremu mnogih jela.


T

tabasko
Tabasko je ljuti sos, koji se pravi od tabasko papričice (vrsta crvene čili papričice), sirćeta i soli. Ovaj sos je dobio ime po nazivu jedne meksične pokrajine Tabasko. Edmundo Miklini, bankar iz Teksasa, je 1868. godine osnovao firmu koja se i dan danas pravi proizvodnjom ovog poznatog sosa. Uglavnom se koristi kao dodatak jelima meksičke kuhinje.

tahini
Tahini je pasta ili namaz, koji se pravi od susama. Sprema se tako što se semenke susama proprže, a potom ubace u blender sa malo susamovog, suncokretovog ili maslinovog ulja. Obično idu dve kašike na pola ili celu šolju semenki, u zavisnosti od toga kakvu gustinu namaza želite. Semenke i ulje se dobro izmiksaju u blenderu i namaz je gotov. Ovaj namaz se može koristiti kao prilog ili preliv za mnoga jela i salate, kao dodatak raznim sendvičima, ali je najviše zastupljen u veganskoj i vegetarijanskoj ishrani.

tajlandsko
Tajlandsko označava hranu koja je poreklom sa Tajlanda. Naravno, tajlandska kuhinja nije prisutna samo na Tajlandu, već i u mnogim drugim zemljama širom sveta. U ovoj kuhinji se najčešće mogu naći jela od mesa, ribe, morskih plodova i povrća, sa dodatkom tropskog voća i neizbežnog pirinča. Tu su i rezanci spremljeni na razne načine, a najpoznatiji su Tajlandski prženi rezanci. Od mesa se najčešće spremaju jela od piletine, sa dodatkom ananasa, manga i drugog tropskog voća. Ono što je interesantno za ovu kuhinju jeste to što se slabo koriste so i biber, ali se zato koriste čili, kari, ljuta paprika, limeta i bosiljak.

tarator
Tarator je osvežavajuća salata koja se često priprema u letnjem periodu u kuhinjama na području Balkana. Sastojsci za pripremu ovog jela su krastavac, belu luk, jogutr ili kiselo mleko, so i biber. U nekim recepturama dodaju se orah i mirođija.

tartar
Tartar sos se služi uglavnom uz pohovana jela, a može se služiti i uz prepečen hleb za doručak ili užinu. Sastojci za pripremu su kiseli krastavci, beli luk, pavlaka i majonez. Zavisno od recepture može se dodati i senf, limunov sok i peršunov list. Biber i so su obavezni u svakoj recepturi.

tartufi
Tartufi su gljive iz porodice Tuberaceae. Rastu i do 30 cm ispod zemlje, pa ih je uglavnom teško pronaći. Izgledom podsećaju na krompir. One spadaju u vrlo cenjene, ali i skupe gljive. Postoji puno vrsta tartufa, ali najpoznatije vrste su crni i beli tartufi. U ishrani se, verovatno zbog cene i nepristupačnosti, ne koriste kao osnovna namirnica, već kao dodatak raznim jelima u malim količinama. Koriste se tako što se narednaju jelima pri kraju njihovog spremanja. Najčešće se rendaju živi, kako bi se osetila njihova aroma u jelu.

teleća čorba
Teleća čorba je jedno od najpoznatijih i najomiljenijih jela od teletine. Pravi se tako što se crni luk proprži na ulju, zatim mu se dodaju sitno iseckano teleće meso i šargarepa, peršun, celer i druge vrste povrća, a potom se, kada se meso i povrće proprže, nalije voda i ostavi da se kuva oko sat vremena. Ova čorba može biti predjelo, ali je uglavnom glavno jelo, uz dodatak lepinje ili pogače, a može joj se dodati i pavlaka.

telefonsko naručivanje hrane
Telefonsko naručivanje je zastareli način naručivanja hrane. Pored toga što je potrebno naći broj telefona restorana iz kog želimo da naručimo hranu, uvek se pitamo da li će nas dobro razumeti ili da li ponuda koju imamo na flajeru aktuelna. Onlajn servis za naručivanje omogućava da naručimo hranu bez traganja za brojevima telefona, pruža veći izbor prilikom naručivanja i omogućava i precizno biranje jela i priloga.

teletina
Teletina je meso teleta. Smatra se da je teleće meso dobar izvor kompleksa vitamina B. Ovo meso se može pržiti, peći u rerni ili na roštilju, rolovati, a može se i kuvati. Često se koristi u jelima kineske kuhinje, pa tako imamo teletinu u raznim sosovima: kiselo slatkom, ljutom, kari, ostriga sosu i drugim sosovima. Od nje se takođe može napraviti i odlična teleća čorba. Kao dodatak ovoj vrsti mesa, najčešće se koriste šampinjoni, povrće i razni sosovi, a odlična je i kada se spremi u sosu od vina.

tempura
Tempura je japansko jelo od povrća, ribe ili morskih plodova. Pravi se tako što se povrće, riba ili morski plodovi umaču u testo, koje se pravi od brašna i hladne vode, a potom prže u dubokom ulju. Od morskih plodova se najčešće koriste škampi, gambori i lignje, od povrća paprike, tikvice i luk, a od riba orada, brancin i bela riba. Za ovo jelo se takođe koriste i pečurke, uglavnom bukovače.

terijaki
Terijaki je japanski način spremanja jela, u kome se hrana pre spremanja marinira u terijaki sosu. Terijaki sos se sprema od soja sosa i slatkog pirinčanog vina. Ovi sastojci se pomešaju i kuvaju kratko na laganoj vatri. Nakon toga se ohlade i sos je spreman za upotrebu. Sa terijaki sosom se najčešće spremaju jela od mesa, ali i jela od povrća i ribe. Od mesa se uglavnom koristi piletina, pa tako imamo terijaki piletinu, koja je jedno od najpoznatijih jela sa ovim sosom.

testenina
Testenina ili pasta, kako je drugačije zovemo, je vrsta namirnice napravljena od svežeg ili sušenog testa, koje se pravi od različitih vrsta brašna. Smatra se da je Marko Polo prvi doneo testeninu iz Kine u Italiju, u kojoj je ova namirnica postala jedan od zaštitnih znakova zemlje. Koristi se za spremanje pasti sa raznim sosovima i začinima. Postoje razne vrste i oblici testenina: špageti, fuzili, pene, ravioli, rigatone i druge vrste. Od sosava za testenine su najpoznatiji: Karbonara, Bolonjez, četiri vrste sira i Pesto Đenoveze sos.

tikvice
Tikvica je jednogodišnja biljka iz familije bundeva, koja spada u povrće. U ishrani se koristi plod ove biljke. Uglavnom se seče na krugove i prži, pohuje ili peče, a neki je jedu i sirovu. Može se i puniti, kao što se puni paprika. Izuzetno je lekovita, sadrži veoma malo kalorija, a dobra je za snižavanje holesterola. Utiče i na izbacivanje suvišne tečnosti iz organizma i vitku liniju, pročišćuje krv, a sadrži i velike količine vitamina C, pa je preporučljivo često je konzumirati.

tiramisu
Tiramisu je popularan italijanski desert, nalik čizkejku. Ono po čemu je ovaj desert prepoznatljiv je ukus kafe, koja čini nezaobilazan sastojak. Pored kafe, tu idu i maskarpone sir, jaja, šećer, kakao i piškote. Piškote se umaču u kuvanu kafu, kojoj se po želji može dodati rum ili brendi, a potom se ređaju. Nakon njih se stavlja krem, pa se opet mogu ređati piškote i krem, u zavisnosti od toga koliko slojeva želite. Sastojci mogu da variraju od recepta do recepta.

tofu
Tofu je vrsta sira, koji se pravi od sojinog mleka. Često se koristi kao zamena za mlečni sir. Postoji puno vrsta ovog sira: dimljeni, sa susamom, paprikom, renom, mirođijom i slično. Priprema se tako što se prži, peče, kuva, a može se jesti i sirov. Često je na meniju vegana i vegetarijanaca, ali ga koriste i ostali, posebno kada izbegavaju mlečne proizvode. Od njega se mogu praviti i namazi, kao npr. tofu sojin krem sir, koji se koristi za spremanje sendviča. Ovaj sir se može koristiti i za pice, paste, kajgane i mnoga druga jela.

tolstolobik
Tolstolobik je slatkovodna riba, koja je u Evropu prebačena iz Kine. Postoji više vrsta ove ribe, a najpoznatije su beli i sivi tolstolobik. Iako nije često zastupljena u ishrani čoveka, ova riba je izuzetno zdrava. Meso je sočno i nemasno, a kosti jake, pa ju je zato lako jesti. Sprema se tako što se peče na roštilju ili u rerni, sa dodatkom raznih vrsta povrća i krompira. Odlično se slaže uz dobro belo vino.

torta
Torta je veoma poznata poslastica, koja se najčešće pravi od brašna, jaja, šećera, mleka, čokolade ili voća. Prvo se peku kore, koje uglavnom budu bogate jajima i šećerom, a onda se one filuju nekim kremom. Krem može biti hladan ili topao, ako je skuvan. Postoje i torte bez kora, gde se umesto kora stavljaju piškote, a umesto kuvanog fila pavlaka i voće. Najčešće se prave čokoladne i voćne torte. Postoji puno poznatih torti, čiji su sastojci uglavnom svuda isti: Švarcvald, Ferero, Saher, Jafa i mnoge druge. One su postale nezaobilazan deo slavlja.

tortilja
Tortilja je vrsta tanke pogače okruglog oblika, koja je napravljena od pšeničnog brašna. Ime je dobila po španskoj reči tortilla, što u bukvalnom prevodu znači mala torta. Najčešće se koristi prilikom spremanja jela meksičke kuhinje, poput takosa i burita, ali se može naći i u jelima drugih kuhinja. Takođe se koristi umesto hleba i lepinja, kao dodatak raznim jelima, a u nju se stavljaju i girosi, pljeskavice i ćevapi.

tost
Tost je hleb četvrtastog oblika, koji se najčešće koristi za pripremu sendviča iz tostera. Toster je aparat koji, u roku od par minuta, od običnog parčeta tost hleba napravi prepečen hleb. Tako prepečen tost hleb se koristi za pravljenje raznih vrsta sendviča ili kao dodatak nekom jelu, a može biti i zamena za običan hleb. Običan tost hleb se ne mora tostirati kako bi se konzumirao, već se može jesti i svež, takođe kao zamena za hleb ili kao sendvič.

trapist
Trapist je vrsta polutvrdog sira, koji je nastao u 18. veku u Francuskoj. Po originalnoj recepturi pravi se od kravljeg mleka. Uglavnom se pravi okruglog oblika i pakuje u crvenu parafinsku ili plastičnu ambalažu. Koristi se za spremanje sendviča, kao dodatak italijanskim specijalitetima poput pica i pasti, i mnogim drugim jelima. Može se jesti i sam, bez dodataka, uz neko dobro vino.

tufahije
Tufahije su vrsta deserta, poreklom iz Persije. Smatra se da su na Balkan došle zajedno za turskim osvajačima, i vrlo brzo su postale jedna od omiljenih poslastica. Spremaju se tako što se jabuke očiste i kuvaju u vodi sa šećerom i limunovim sokom, a nakon kuvanja se jabuke izvade, a vodi se dodaju kore i još šećera, kako bi se napravio sirup. Jabuke se filuju kremom od belanaca, mlevenih oraha i vanilinog šećera, pa se potom peku i preliju sirupom. Po želji se može dodati šlag prilikom serviranja.

tulumbe
Tulumbe su vrsta deserta, koji potiče iz Turske. Specifičnog su oblika i veoma slatkog ukusa. Kada se pogledaju poprečno, zvezdastog su oblika. Testo se pravi od jaja, vode, ulja, brašna i šećera, a nakon toga se prži u dubokom ulju. Potom se prelivaju sirupom, koji se pravi od velike količine šećera, vode i limuna ili limontusa. Ovaj slatkiš je idealan za one koji vole veoma slatke poslastice.

tuna
Tuna je morska riba iz porodice skuša. Spada u jedne od najbržih riba, jer njena brzina doseže i do 70 kilometara po satu. Sprema se tako što se peče ili kuva, a često se jede i konzervirana tuna. Kada se sprema na grilu, uglavnom joj se dodaju povrće i krompir. Tuna iz konzerve je pakovana u komadima ili komadićima, obično u maslinovom ulju ili salamuri. Koristi se za sendviče, pice i paste, a jede se i kao glavni obrok, uz neku salatu ili sos.

tursko
Tursko je naziv za specijalitete i jela nastala u Turskoj. Turska kuhinja spada u jednu od najpoznatijih kuhinja na svetu. Ova kuhinja je poznata po tome što se za pripremu jela uglavnom koriste prirodni sastojci. Najpoznatija jela ove kuhinje su: kebab, baklava, doner, manti, humus i mnoga druga jela. Veoma je poznato i jelo Lahmacun, to je vrsta turske pice, koja se pravi tako što se na testo stavljaju meso, povrće i razni umaci. Turska hrana je postala poznata u mnogim zemljama, ne samo u Turskoj.

turšija
Turšija je naziv za kiselo povrće, koje se ostavlja za zimnicu. Za turšiju se najčešće koriste: krastavac, paradajz, šargarepa, karfiol, paprika i kupus. Sprema se tako što se povrće dobro očisti i opere, a zatim složi u tegle ili burad. Posebno se pomešaju sirće, voda, šećer i so, pa se time prelije povrće. Tako preliveno povrće se ostavi da odstoji nekoliko nedelja, a nakon toga može da se jede. Ona se najčešće jede zimi kao salata uz glavni obrok, a neke vrste turšije se mogu dodati i u sendviče, kao npr. kiseli krastavci.


U

urme
Urme ili datule su plod palmi urme, koje spadaju u voće. Plod urme je braon boje, dužine do oko 3 centimetara. Mogu se jesti sveže ili osušene. Izuzezno su zdrave i sadrže puno hranljivih i korisnih materija. One sadrže puno gvožđa, pa se preporučuju osobama sa anemijom, ali i snižavaju holesterol. Izuzetno su slatke, jer u sebi sadrže prirodan šećer. Takođe smanjuju krvni pritisak i prepune su vitamina, pa je preporučljivo jesti ih često. Sušene urme se koriste za pravljenje kolača i drugih poslastica.

urnebes
Urnebes je vrsta salate ili kremastog namaza, koja je karakterističan znak srpske kuhinje, posebno kuhinje sa juga Srbije. Pravi se od ljute paprike, soli, sira i raznih začina. Ljutina urnebesa zavisi od količine i vrste ljute paprike koja se koristi prilikom spremanja. Najčešće se koristi kao dodatak za sendviče, pljeskavice i druge proizvode sa roštilja.

uštipci
Jelo od testa koje podseća na krofne, ali je po sastavu sličnije hlebu. Osnovni sastojci za pripremu su brašno, kvasac, so ili šećer i voda, a mogu biti pripremljeni i sa jogurtom, jajima, mlekom… Mogu se dodati meso, sir, voćni nadevi, kajmak, džem. Služe se u zemljama Balkana za doručak, užinu ili večeru.


V

vanila / vanilija
Vanila je začin dobijen iz ploda biljke Vanillia Planifolia iz porodice orhideja. Obilato se koristi u kulinarstvu prevashodno u poslastičarstvu za izradu torti, kolača, peciva, čak i za proizvodnju likera. Vanila se koristi i u proizvodnji parfema i u aromaterapiji. Pored šafrana vanila je drugi najskuplji začin na svetu.

varivo
Varivo je kuvani obrok od povrća i najčeše se priprema bez mesa. Može da se konzumira i kao prilog uz glavno jelo. Varivo se najčešće priprema od nekoliko vrsta povrća i to uglavnom od krompira, graška, boranije, spanaća i pirinča.

vasabi
Vasabi je biljka od čijeg se korena priprema gusti začin koji se dodaje jelima. Zelene je boje, karakterističnog mirisa i izuzetno ljutog ukusa. Koristi se u japanskoj kuhinji i servira se uz suši.

vegetarijana
Vegetarijana je pica napravljena bez mesnih prerađevina. U pripremi se često koristi i posni sir uz kombinaciju raznog povrća. Nadev često sadrži pečurke, paradajz, masline, luk, tikvice i sl.

vegetarijansko
Vegetarijaska ishrana podrazumeva način ishrane bez namirnica životinjskog porekla. Vegetarijanska hrana je uglavnom bez mesa ali može biti i bez drugih životinjskih proizvoda kao što su jaja, mleko, med i sl. Ljudi se opredeljuju za vegetarijansku ishranu najčešće iz religijskih, zdravstvenih ili etičkih razloga. Prevashodna prednost ovakve ishrane je manja koncentracija masnoće u krvi.

vešalica
Vešalica ili bela vešalica je deo svinjskog mesa koji se najčešće priprema na roštilju. Za pripremu se koristi las kare. Može se pripremati i prema drugim recepturama, ali najukusnija je ako se priprema na roštilju. Uz vešalicu se mogu služiti razni prilozi, a najčešće se služi uz krompir.

vezuvio
Pica čiji su sastojci šunka, kačkavalj, pica sos, origano i masline, a može se napraviti i sa mocarelom umesto kačkavalja, zavisno od recepture. Italijanski specijalitet čiji su ljubitelji uglavnom oni koji vole picu Kaprićozu, ali ne vole pečurke.

vijetnamsko
Vijetnamska kuhinja je, pored kineske kuhinje, izuzetno poznata. Ne morate ići u Vijetnam, kako biste probali hranu ove kuhinje, jer je ona dostupna u mnogim restoranima širom sveta. Osnovu ove kuhinje čine: pirinač, povrće i riba, mada se pored ribe često koriste i morski plodovi i piletina. Tim namirnicama se dodaju razni začini i sosovi, koji jelima daju jedinstven ukus. Jelima se često dodaje i koštunjavo voće, poput prženog kikirikija. Prema staroj tradiciji, Vijetnamci prvi obrok imaju u svom domu, ali retko ko danas poštuje taj običaj, zbog brzog načina življenja. Ova hrana se obično jede prstima ili drvenim štapićima.

vino
Vino se dobija delimičnom ili potpunom alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa. Vino se može praviti i od nekih delova biljke i od raznovrsnog voća. Postojbina vina je duga preko 8000 godina, a veruje se da je nastalo na prostorima današnje Gruzije ili Irana. Najveći proizvođači vina su Francuska, Italija, Španija, SAD. Ovo piće spada u red najluksuznijih pića, a njegova cena može dostići i iznos u hiljadama eura. Ukus i miris ovog pića je raznoliko, a može biti crveno, belo i roze, suvo ili slatko, obično ili penušavo.

viršla
Mesna prerađevina od pilećeg ili svinjskog mesa, poreklom iz Frankfurta. Najčešće se koristi za pripremu Hot doga, a često se jede za doručak ili večeru kuvana ili pržena na ulju. Koristi se u većini dela sveta.

višnja
Voće koje se koristi za pripremu kako sokova, džemova, marmelada, tako i za pripremu poslastica. Poslastice pripremljene sa višnjom su veoma cenjeni i traženi, a ukus je specifičan. Ovo voće se može jesti i u svežem stanju, blago kiselkastog, ali i slatkastog je ukusa. Za višnju se kaže da neguje čitav organizam i daje organizmu osećaj sitosti.

vitaminska salata
Salata koja se priprema na mnogo načina. Najčešće pripremljena od šargarepe, kupusa, cvekle i jabuke, sa limunovim sokom. Vrlo često se priprema i od drugih vrsta povrća - sa zelenom salatom, belim ili crnim lukom, krastavcem, paradajzom... U bilo kojoj verziji, puna je vitamina i često se konzumira kao lagani obrok ili užina.

vlašac
Vlašac je začinska biljka iz porodica lukovica. Dodaje se omletima, sendvičima, varivima, povrću, mesu, a može da se jede i svež. Ukoliko se dodaje kuvanim jelima, najbolje je dodati ga pred sam kraj spremanja jela, kako ne bi izgubio hranljive sastojke i aromu. Ima puno lekovitih svojstava, a najpoznatije je da utiče na smanjenje anemije, zbog velike količine gvožđa koju sadrži. Spada u jedan od najpoznatijih prirodnih antibiotika na svetu.

voćna salata
Pravi se od svežeg voća, uglavnom sezonskog. Pravi se tako što se razne vrste svežeg (ili kandiranog) voća iseče na male komade i pomeša. Voćna salata se uglavnom pravi od: banana, pomorandži, kivija i jagoda, mada se nekad koristi i voće poput ananasa, manga i slično. Isečenom i pomešanom voću se mogu dodati šlag, sladoled, koštunjavo voće ili med. Najčešće se pravi leti kao osvežavajuća poslastica u toplim danima.

vrat
Meso od vrata, svinjski ili teleći, priprema se prema različitim recepturama. Može biti pečen u rerni sa prilozima, dinstan, špikovan, rolovan. Takođe, rasprostranjena je upotreba suvog vrata. Sendviči, predjela, kao i mnogobrojna jela sa mesom nezamisliva su bez ovog delikatesa.

vreme dostave
Vreme dostave podrazumeva vreme od početka pripreme hrane, pa sve do isporuke. Nakon primanja narudžbine, potrebno je vreme da se hrana spremi, a nakon toga još neko vreme da se narudžbina isporuči. Restorani uglavnom potvrđuju narudžbine sa očekivanim vremenom isporuke, koje je najčešće veće od realnog vremena isporuke. Takođe, narudžbine je moguće i zakazati, kako bi na adresi bile u vremenu koje Vama odgovara.

vrganj
Jestiva i visokokvalitetna gljiva koja raste na proplancima u Evropi, Americi, Južnoj Africi i Australiji. Aroma ove gljive je veoma neobična. Bogata je mineralima, vitaminima i belančevinama, kao i određenim sastojcima koji imaju antikancerogeno dejstvo sa antibiotičkim dejstvom. Konzumiraju se sveži, pohovani, sušeni, ali i ukiseljeni. U svakoj varijanti imaju odličan ukus i visoku hranljivu vrednost.


Z

za dvoje
Kada negde vidimo pojam za dvoje, to znači da je porcija tolika da se od nje može najesti dvoje ljudi, dva puta uobičajena porcija nekog jela ili obroka. Ako je to pica za dvoje, kada je podelimo na dva dela, verovatno će količina biti dovoljna za dve osobe. Ukoliko je u pitanju neko glavno jelo ili pasta, isto će količina biti dovoljna za dve prosečno ješne osobe.

zapečeno
Zapečeno predstavlja namirnice i jela koja su zapečena u rerni ili na roštilju. Zapečena može biti musaka, kao i razne vrste povrća. Neko jelo se nakon kuvanja može zapeći. Obično se takvim jelima dodaju sir ili kačkavalj, koji daju poseban ukus mesu i povrću.

zdrava hrana
Zdrava hrana predstavlja poseban režim ishrane u kome se teži ka tome da se jedu isključivo zdrave namirnice. Vodi se računa o tome da se koriste namirnice koje su neprskane, gajene sa što manje hemikalija ili bez ikakvih hemikalija. U zdravoj ishrani se izbegavaju kalorična i masna jela, zaprške, a jede se puno salata, voća, povrća, žitarica i ribe. Izbegavaju se gazirani i zaslađeni napici, a piju se sveže ceđeni sokovi, čajevi zaslađeni medom i voda.

zečetina
Zečetina je meso zeca ili kunića, kako ga drugačije zovu. To je meso koje se lako sprema i vari, a i niskokalorično je. Sadrži dosta fosfora i kalijuma, koji utiču na normalizovanje krvnog pritiska, a mnogi kažu da je dobro i protiv anemije. Postoji puno specijaliteta koji se mogu spremiti od ovog mesa, a među najpoznatnijim je gulaš od divljeg zeca. Prilikom spremanja bilo kog specijaliteta od zečetine, može se dodati vino, koje će mesu dati poseban ukus. Pored vina, dodaju se i paradajz sos, kao i mnogi začini.

zelena salata
Zelena salata je jednogodišnja, zeljasta biljka iz familije glavočika. Spada u lisnato povrće, a raste u glavicama, koje se koriste u ishrani. Ima dosta vrsta zelenih salata, među njima je i salata crvene boje, koja isto spada u zelene salate. Ovu salatu je najbolje jesti svežu, samo je neophodno da se dobro opere. Opranoj salati se mogu dodati sirće, začini, limunov sok, a može se jesti i bez ikakvih začina. Najbolje je jesti je ubrzo nakon branja, jer se brzo suši, a samim tim gubi hranljiva svojstva. Ovo povrće, pored raznih vitamina koje sadrži, pomaže u borbi protiv nervne napetosti, a reguliše i krvni pritisak.

zelje
Zelje je višegodišnja biljka iz familije troskota. Zelje je odlično za čišćenje organizma od toksina. Sadrži izuzetno korisne i hranljive materije, minerale, gvožđe i fosfor. Od zelja se mogu praviti čorbice, može se kuvati kratko u vodi i jesti uz krompir kao prilog, a odlično se slaže uz kiselo mleko i jogurt. Najpoznatije su jagnjeće sarmice od zelja, mada se često spremaju i od drugih vrsta mesa, i uz njih ide nezaobilazno kiselo mleko, bez kog su ove sarmice nezamislive.

zubatac
Zubatac je riba iz porodice ljuskavki. Ime je dobila zbog velikih očnjaka koje ima. Hrani se uglavnom ribom, rakovima i crvima. Najčešće je možemo naći u vodama Jadrana, Mediterana i Atlantika. Sprema se tako što se dobro očisti, uvalja u brašno, začini, a najbolja je kad pre pečenja odstoji bar sat vremena u marinadi. Uz nju se odlično slažu i krompir, beli luk i limunov sok, kao i neko dobro belo vino. Jedan kilogram ove ribe je dovoljan za obrok četvoročlane porodice, posebno kada se dodaju krompir i salata.


Ž

žablji bataci
Žablji bataci su specijalitet koji se na različite načine sprema od žabljih bataka ili krakova, kako ih u narodu drugačije zovu. Spremaju se u različitim kuhinjama sveta, ali su najpoznatiji žablji bataci koji se spremaju u Francuskoj, Indoneziji, Kini, Hrvatskoj i na Tajlandu. Spremaju se tako što se prže u vrućem ulju, peku na roštilju, a mogu se i pohovati. Mesu se dodaju začini i beli luk, kao i paradajz i ostali sosovi, kako bi ukus bio bolji i pikantniji. Uz tako spremljene batake najbolje idu sveže salate, posebno zelena salata.

žalfija
Žalfija ili kadulja, kako je poznata u narodu, je lekovita biljka koja potiče iz mediteranskih zemalja, a vremenom se njena upotreba raširila i na ostatak Evrope. Pripada rodu Salvia, latinske reči koja znači izlečiti i spasiti. U ishrani i lečenju se koristi samo list. Za nju su znali i koristili je još stari Rimljani i antički Grci. Ona je jedan od najpoznatijih i najdelotvornijih prirodnih antiseptika i antibiotika. Od nje se sprema čaj, koji je dobar za upale grla i probleme sa disajnim organima. Žalfija je lek i protiv bolesti poput gripa, trbušnog tifusa, noćnog znojenja, a koristi se i za zaustavljanje krvarenja rana, kao i za dezinfekciju rana i čireva.

žitarice
Žitarice spadaju u jednogodišnje biljke, čiji se zrnasti plodovi koriste u ishrani. Među najpoznatijim žitaricama su: ovas, ječam, raž, pšenica, proso, kukuruz i heljda. Od njih se prave razne vrste peciva i hleba, ali se mogu jesti i potopljene u vodi, mleku ili soku. Najčešće se jede ovsena kaša, posebno za doručak. Pored ovsa, često se jedu pomešane žitarice, npr. ovsene i ječmene pahuljice, koje se ostave potopljene u vrućoj vodi da omeknu, a zatim im se dodaju med, koštunjavo voće ili sveže voće. Tako spremljen obrok je idealan za doručak, jer nam daje neophodnu energiju i vlakna koja su nam potrebna.

žito
Žito je poslastica koja se sprema od pšenice. Sprema se tako što se pšenica opere i dobro očisti, a zatim se nalije hladnom vodom i kuva na laganoj vatri oko 45 minuta. Nakon kuvanja se ocedi i ostavi da se ohladi. Kada se ohladi melje se i dodaje joj se šećer, a po želji se mogu dodati orasi ili muskatni oraščić. U našoj zemlji se često sprema slavsko žito, koje se obavezno nađe na stolu na dan slave, pa se svako ko dođe na slavu prvo posluži kašičicom žita.


Copyright © 2006-2017 Donesi.com - a PLOTUN service. All Rights Reserved.